Млада Суботичанка Јована Илић је са својих само 20 година веома успешна на два поља – од прошле године студенткиња је престижног факултета Мајами на Флориди, а осим што проучава међународне односе, бави се и атлетиком, где такође постиже завидне резултате. Дуги низ година тренирала је у суботичком „Спартаку“ и прошле године је проглашена за најбољу јунуорку. У Америци је недавно освојила 3. место на конференцијском финалу у Ел Пасу у Тексасу и тако се пласирала на регионално првенство САД-а.
Како се родила идеја о тренирању атлетике?
Идеја о тренирању атлетике је сасвим спонтано дошла. Као мало опробавала сам се у разним спортовима, али никада ме ниједан није задржао. Након покушаја са атлетиком сви остали су били занемарени, ниједан ми није привукао толико пажњу као атлетика и тако сам се задржала на овом спорту.
Шта је оно што атлетику чини посебном по твом мишљењу?
Атлетику посебном чине многе ствари, али ипак морам да издвојим за мене најважнију, а то је сопствени труд и рад. Колико труда уложиш такав резултат ћеш и да оствариш. С друге стране, спорт је индивидулан и све је на теби, радиш на себи да би постигао одређене циљеве. Такође, често је ментална снага много важнија у одређеним тренуцима од физичке спремности.
Много је такмичења обележило твоју атлетску каријеру. Колико је труда и напора било потребно да се стигне до места на ком си сад?
Много труда и напора је заиста требало да се уложи да ја будем ту где сам данас и свакако ја не бих била оно што јесам да нема атлетике. Међутим, атлетика је оно што волим и у чему уживам и управо због тога ни у једном моменту нисам имала потешкоће, нити намере да одустанем.
Како изгледају твоје припреме пред такмичење?
Моје припреме су врло једноставне. Када се такмичење приближава не тренира се више јаким темпом јер оно што је урађено до тада јесте оно што не може тако лако да се промени за кратко време. Потребно је тренирати менталну снагу највише и тело спремити психички за такмичење.
Које од досадашњих спортских искустава је на тебе оставило најјачи утисак?
Најјачи утисак је дефинитивно оставило државно првенство прошле године када сам освојила четири златне и једну сребрну медаљу. Тада сам се такмичила у пет изузетно тешких дисциплина и било је веома захтевно, како физички, тако и психички дати све од себе да се постигне добар резултат.
Како си се определила да одеш у Америку и тамо наставиш са даљим усавршавањем?
За тај корак сам се определила неколико година пре и све што сам до тада радила управо сам радила само за то. Услови су знатно бољи од оних код нас и то је један од главних разлога зашто сам отишла. Мој одлазак је потврђен када сам добила спортску стипендију.
Која је разлика између тренирања тамо и овде? Да ли је било тешко уклопити се?
Разлика у тренинзима је заиста огромна. У Америци су тренинзи заиста много захтевнији и у почетку ми је било тешко да се уклопим у цео тај нови систем тренирања. Код нас ми никада није био проблем да ускладим школу и тренинге јер сам се одмалена навикла да та два увек иду заједно и успевала сам да будем успешна на оба пута. Сада, у Америци, је исто тако, могу да нађем времена за оба и будем успешна. То је једноставно навика коју носим кроз живот и која иде добрим путем.
Какви су твоји планови за даљу каријеру?
Искрено, немам конкретне планове јер све пуштам да иде својим током. Радим максимално на себи да постанем оно шта желим и да постигнем резултате за које сматрам да сам способна.
Сара Матковић
Фото: Приватна архива
.
