У томе се срезу сада налази извесно сумњиво лице…

Дигла се читава галама око добро познатог Нушићевог „Сумњивог лица“. Овога пута залутало је у Суботицу, а суботички гледаоци су покушали да га разоткрију…

Премијера представе „Сумњиво лице“ одиграна је 19. маја у Народном позоришту у Суботици. Редитељ ове сатиричне комедије је Предраг Штрбац, а улоге тумаче:

Јеротије Пантић, срески капетан – Милош Станковић

Анђа, његова жена – Сузана Вуковић

Марица, њихова кћи – Јована Беловић

Вића, срески писар – Владимир Грбић

Жика, срески писар – Љубиша Ристовић

Милисав, срески писар – Игор Грекса

Таса, практикант – Зоран Бучевац

Ђока – Димитрије Динић

Лекса Жуњић, среска шпијунка – Сања Моравчић

Газда Спаса – Милан Вејновић

Газда Миладин – Срђан Секулић

Јоса, пандур – Небојша Чолић

Једна уобичајена слика нашега друштва – људи су огорчени, корумпирани, покварени, подмитљиви, префригани, лењи, необразовани, превртљиви… Све ово не би било занимљиво да су људи данас другачији него тада, а овако свако може да пронађе себе или онога који седи лево, десно, изнад или испод. Комедија је на интересантан начин приказала и описала сваку од ових, па и других особина.

Сумњиво лице у Народном позоришту у Суботици

 „Јесте ли чули господо? Увиђате ли колико је ово важна ствар? На нама је да спасемо државу, у нас у овоме часу гледа и држава и династија!“

Јеротије, „храбри“ срески капетан, говори поверљиво својим људима да треба да се ухвати већ поменуто лице. Кује планове, али се на крају не појављује да га ухвати. Претвара се да је храбар и министру се представља као предузимљив. Ништа што је рекао није учинио, све је препустио својим помоћницима, док се остали ослањају на његове речи, али убрзо схватају да је кукавица.

Извесно „сумњиво лице“ јесте Ђока, Маричин момак који је тајно дошао да се види са њом, али због људске дезинформисаности хватају га и осуђују за сумњичавог. Марица се све време храбро супротставља својим родитељима, она баца ствари и буни се јер не жели да се уда за Вићу којег назива „клипаном који личи на петла, нитковом, лоповом из којег цео срез пишти“. Они не знају Ђоку са којим се она стално дописује и којег воли.

До самог разрешења је дошло када је стигло писмо од министра који је изјавио да је осуђени пронађен. Постиђени и збуњени Јеротије, даје благослов својој ћерки и зету и сви заједно одлазе у Београд.

Па онда заједно са ћерком и зетом Ђоком отпутујте ви лично у Београд, па тамо сами лично господину министру…“

Неспоразуми који се дешавају свакодневно са оваквим људима нису ништа ново. Докле год постоје људи чудни, кукавице, они који нису од речи, ова комедија из 19. живи и данас.

  Сара Матковић

Фото: Народно позориште у Суботици

 

Коментари

Comments are closed.