Златне сестре Гајчин

Шах је бескрајно комплексна игра која се може играти уз бескрај комбинација и различитих варијација, речи су руског шаховског мајстора, Владимира Крамника. Како се чини, сестре Гајчин, овладале су овим комбинацијама и Србију одвеле право у Европу.

Европска првакиња у убрзаном шаху, Јасмина, 2015. године освојила је златну медаљу у конкуренцији девојчица до 18. година. Поред тога што је шампионка, ова девојка је и одличан студент Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Марина је најмлађи женски интермајстор, а њена златна медаља освојена је ове године на кадетском првенству Србије, одржаном у Крагујевцу.

Шах је у њиховим животима одувек захваљујући оцу који је велики љубитељ ове игре, па је тако детињство ових девојака било испуњено тренинзима, решавањем комплексних шаховских проблема, али и шаховским турнирима, познанствима и невероватним искуствима.

 ― Прву партију одиграла сам са четири године када сам присуствовала шаховској секцији коју је похађала моја сестра. Тог дана сам и однела прву победу и заљубила се у ову игру ― рекла је Марина.

Већину свог времена ове девојке поклањају шаху, али ово не доживљавају као оптерећење, већ као уживање. Но, иако имају и факултетске и школске обавезе, све успевају да ускладе, као и да пронађу време за забаву и разоноду. Шах живот сестара Гајчин није обогатио само медаљама и успесима, већ им је омогућио и да посете места и упознају људе које иначе никада не би.

 ― Бављење шахом нас је научило да размишљамо на одређени начин, да приступамо проблему из различитих углова, анализирамо га и на крају решимо. Ово, свакако, помаже и у другим аспектима живота ― објаснила је Јасмина.

Спортски савези Апатина и Сомбора препознали су и подржали њихове успехе и таленат, али сестре говоре да иако ситуација како у држави, тако и у свету, постаје боља, шах је у медијима и даље маргинални спорт.

Поред талента, сати и сати тренинга и напорног рада заслужни су за успехе сестара. Њихови тренинзи се углавном састоје од проучавања и играња партија и трају 6 сати као психофизичка припрема за мечеве чија је просечна дужина четири сата.

Ове Апатинке су већ обојиле Србију златном бојом, али ово је било само упозорење за успехе који тек следе. Наредни изазов за млађу сестру, Марину, одиграће се на Европском првенству у Румунији и на Светском кадетском првенству у Уругвају. Можда ће управо презиме Гајчин једног дана бити заслужно за склањање шаха са маргина јер овакви успеси никада не остају незапажени.

Тина Натарош

Фото: Приватна архива

Коментари

Comments are closed.