Давних дана, још у средњој школи, на часу историје сам имала прилику да чујем да врло цититрана латинска пословица Mens sana in corpore sano, може да се преведе на другачији начин, а не како је свима позната – У здравом телу, здрав дух. Заправо, професорица је тада споменула да је прави и истинити превод да здрав дух даје здраво тело, одосно да само ако имамо миран ум, имаћемо и мирно тело. Животни баланс, све у свему.
Можда ћеш се запитати, драги читаоче, како ми је на памет баш пала ова тема. Једноствано – у данашње време је тешко имати здрав ум, да не кажем, разум. Слободно могу нагласити да је главни циљ живљења у овом брзом времену остати при себи, остати разуман и свој. Додатни вео црнила ствара и чињеница да је нашим прецима у давном, каменом добу, главни циљ био преживети и опстати, док је нама данас задржати разум. Можемо кривити кога год желимо, питати се „куда иде овај свет?”, а можемо и да престанемо да будемо део критичне масе и иступимо напред. У моди је бити „ненормалан”, у моди је жалити се и кукати.
Није у тренду пронаћи решење.
Са друге стране, ове недеље сам имала прилику да чујем да су инжењери, у коју групу и ја потпадам, луда створења, јер се једино они радују проблему и воле да траже решења. Хајде онда да будемо у том смислу „луди”. Пронађимо решење!
За почетак, поставимо себи питање, драги читаоче, зашто губимо разум? Најчешћи разлог су ситнице. Више ситиница и ето једне огормне лавине беса и туге. Па ипак, занимљиво је како од људи, који заиста имају озбиљан проблем или проблеме, ретко можеш чути да се жале. Они своју тугу и јад не деле са другима. Неки због срамоте, а неки јер не желе да шире ту негативну енергију. Хајде за почетак да научимо нешто од тих људи. Они су ти који имају снагу и стоички решавају проблеме, а ми смо ти који губе разум због стиница.
Вратила бих се на кратко на онај тзв. инжењерски приступ, који полази од дефинисања проблема и проналаска алтернатива за решење проблема. Дакле, ако су ситнице те које нам сметају и посепено због њих губимо своје Ја, онда, хајде то да променимо. На пример, драги читаоче, смета ти што немаш довољно времена да проведеш са својим најближима услед превише обавеза које си себи зацртао. Промени то! Верујем да сада у себи мислиш да је то лакше рећи него урадити, али се запитај чему све ово што си изградио, уколико ниси испуњен онолико колико си желео? Зашто си ту где си желео да будеш али ниси задовољан?
Решење проблема губљења здравог разума захтева доста преиспитивања. Где си сада? Где желиш да будеш, драги читаоче? Питања се чине се врло филозофским али су заправо изузетно једноставна.
А какве везе има здрав дух са здравим телом? Одговор на ово питање остављам теби да даш, драги читаоче. Ум и тело су повезани и не могу једно без другог. Могу ти само рећи да кад пронађеш баланс у глави и твоје тело ће га поново наћи.
Александра Младеновић
Фото: Марија Ердељи
