Кажу да се развијамо и растемо када постанемо спремни да напустимо познато окружење и упустимо се у неизвесну авантуру, далеко од сигурности на коју смо навикли. Свима нам се пружа оваква прилика, посебно током студирања, али не усуди се свако и да је искористи. Петоро младих људи отиснуло се у непознато и преко програма АIESEC пракси, дошли су у Србију.
У Новом Саду су се спојиле различите националности, карактери и занимања, али и заједничка жеља да развијају себе кроз упознавање стране културе и људи. Ипак, они нису дошли само како би развили себе, већ и како би утицали на људе у Србији кроз рад у школама са децом или радом у старт уп компанијама. Након неколико недеља у нашој држави, сви тврде да је долазак био узбудљиви ризик који им је много тога дао и чији ће се утицај наставити и након повратка кући.
Студенткиња из Аустралије, Фатин Арифин, бирала је између две државе, али се за нашу одлучила јер је желела да заиста искуси нешто потпуно другачије и да изложи себе непознатом.
– Веровала сам да је у Србији страшно хладно јер ми са оне стране света једва да ишта знамо о вашој држави. Могла сам да истражујем на интернету, али сам одлучила да дођем и сама проверим јер највише верујем сопственом искуству. Свиђа ми се што овде људи на улици увек желе да ти помогну, тако су приступачни – рекла је Арифинова.
Праксе су сјајан начин да се професионално развијате и стичете искуство, али су такође и изазов у коме се често дешава да сваки дан проводите са десетак потпуних странаца, са различитим животним причама, језицима и навикама. Ово је прилика да преиспитате своју толеранцију, вежбате страни језик, рушите стереотипе и проводите време са људима из целог света. За Алпера Дулгера, момка из Турске, ово је најдражи аспект праксе.
– Током праксе нас деветоро живи у истој кући. Пре бих мислио да то може бити проблем, али потпуно је обрнуто. Доживео сам да у једној држави, под једним кровом, видим више од једне културе и менталитета живећи са толико различитих људи. То сазнање заиста обогаћује – објаснио је Дулгер.
Док је двадесетогодишња Тинг-Јао Чен са Тајвана као најдраже из Србије изабрала снег који никад пре није видела, студент из Грчке, Панајотис Никитакис, рекао је да му се највише допада адаптилност људи на коју је наишао у Србији.
-Хладноћа ми смета једнако као и када сам тек дошао. Из тог разлога ми је потпуно невероватно то што Срби без проблема устају и у пет ујутру док је минус 10, али њима то не смета већ је део свакодневнице.
Анђелика Игнише из Италије, током своје праксе на којој подучава децу основношколског узраста, сматра да је тек за време пројекта, стекла самопоуздање јер је почела да прихвата изазове.
– То је искуство које морате доживети јер тек када се нађете у непознатој околини која не припада вашој дневној рутини и када искочите из зоне комфора, тада спознајете свој пуни потенцијал – изјавила је Игнишиева.
Тина Натарош
Фото: Приватна архива
Промена коју је доживело ових петоро људи, доступна је свим студентима уколико су спремни да је искористе. Отићи на праксу или размену у иностранству није недостижно и није немогућ процес који ће вам само украсти време и новац. Та прилика је свуда око вас и увидећете то ако кренете да тражите. Сигурно ћете се суочити са страхом, баш као и ови млади људи, али страх увек долази када се спремате да учините нешто велико, а када сте на сигурном терену, нема страха, али нема ни развоја.