Тужна музика, замрачена соба и жеља за бегом у неку другу, лепшу реалност. Свако је бар једном био у оваквој ситуацији када је имао осећај да нема никакву контролу над оним што му се дешава у животу и када је био на корак од одустајања.
Снажан осећај немоћи и бола може се родити и из наизглед бенигних догађаја, али исто тако и током тешких животних прекретница и губитака. Без обзира на то да ли је у питању туга настала због неуспеха на факултету или због губитка вољене особе, не доживљавамо сви потешкоће на исти начин. Неко ће преко ових препрека прегурати као да да се нису ни десиле, док ће некоме бити потребно много више снаге и подршке. Оба случаја су у реду и за оба морамо имати разумевања.
Живот чини преплитање болних тренутака, тешких изазова и победа и среће. Без комбинације истих, укус успеха никада не би био једнако сладак и можда га не бисмо ни доживљавали онако како га осетимо након бурног периода. Нећемо сваки пораз доживети истим интензитетом, али људи су склони да сваки доживе као онај најтежи и класификују га као непремостив. Када уложимо себе и своје време у неки пројекат, особу или сан, а исход не буде оно што смо очекивали, то може погубно утицати на наше самопоуздање и наду. Тада нам негативне емоције и разочарење могу помутити размишљање, а када се то деси, у наше мисли се често уселе паника и страх. Ударамо у зид који смо махом сами подигли и верујемо да не можемо даље. Заборављамо све дане у којима смо се смејали и уживали у животу или почињемо да мислимо да тако нешто више нећемо доживети. Дешава се и да се толико уживимо у бол и тренутну ситуацију, да се навикнемо на патњу и убедимо себе да се налазимо у безизлазној позицији. Сваки тренутак је пролазан, колико онај добар, толико и онај лош. Све је бескрајан циклус смењивања и никада нећемо вечно патити или бити срећни.
Не смемо себи дозволити да прихватимо ситуацију која као што је имала свој почетак, мора имати и свој крај. Ми одређујемо где је њен крај. Сетимо се тренутка у коме смо били срећни и стремимо поново ка истом. Можемо очекивати подршку других, али сами одлучујемо да се издигнемо из неуспеха, отресемо прашину са себе и кренемо даље. Оно што можемо сачувати из тешких тренутака јесте искуство, научена лекција и сећање како смо једном били поражени, али смо преживели. Сваки пораз био је додатак на нашем путу који нас је ојачао и учинио спремнијим за још теже изазове.
Одмалена смо често падали и настављали даље подераних колена, али насмејаних лица. Човек то ради читав живот. Учи, пада и поново устаје. И ма колико препрека било бачено пред наше ноге, морамо се увек подсећати да смо једном већ били срећни и да је то довољан разлог да верујемо да ћемо бити поново. Живот ионако није ништа друго осим константне промене.
Тина Натарош
Фото: Марија Ердељи
