„Живот је авантура- усуди се!“ Овом изреком водила се и двадесеттрогодишња Имола Фодор из Новог сада, која је у кофер спаковала храброст, ентузијазам и жељу за успехом и упутила се пут далеке Индије. Захваљујући AIESEC пракси, пружена јој је прилика да упозна нову културу, свет, људе, али и да се професионално усаврши, будући да је студенткиња Факултета техничких наука, смер примењене рачунарске науке и информатика.
Када се у теби појавило интересовање за одлазак на AISEC праксу и на који начин си се информисала о свему што она пружа?
Идеју за информисање о AIESEC праксама сам добила пре тачно годину дана, од другарице, тадашње потпредседнице AIESEC-a током необавезне конверзације. Присуствовала сам презентацији AIESEC-a, где су између осталог, држали говор студенти који су се вратили са пракси. Након презентације ми је додељена особа која ми је помагала у формирању профила на порталу. Након тога је уследило претраживање свих пракси на порталу AIESEC-a и аплицирање сваке недеље на барем 10.
Из ког разлога си одабрала баш Индију, а не неку другу дестинацију?
Координаторка за ACE- AIESEC практиканте Tata Consultancy Service корпорације ме је контактирала на основу мог профила на порталу и понудила ми да се пријавим на неке од њихових пракси у Мумбају. Кренуо је нови семестар, а у јуну сам кренула да аплицирам искључиво на индијске праксе, у Хyдерабаду, јер су одговарале пољу у ком сам желела да радим. То је била првобитна мотивација, али ми се такође свидела идеја да скроз изађем из комфорне зоне и отпутујем у неки други свет и да тестирам своју сналажљивост.
У ком правцу се даље одвијала твоја пракса и које дужности обављаш у оквиру свог радног места?
На праксу сам требала да дођем у септембру,али због почетка развијања апликације на којој сам требала да радим дошла сам у августу. До нове године смо интензивно радили на апликацији и успешно је пустили у продукцију. Стекла сам поверење својих менаџера и добијам послове истог нивоа као запослени у фирми.
Колико ти знање стечено у Србији помаже при обављању свакодневних радних активности изадужења?
Знање на факултету ме је припремило на рад у разноразним технологијама што сам применила на овом радном месту. Била сам несигурна на почетку, пре добијања првог задатка, јер сам била просечна студенткиња, која мимо факса није радила на професионалном усавршавању. Али се испоставило да сам потценила своје знање стечено током студија.
Како си задовољна животом у Индији?
Од првог дана сам се осећала као код куће. Одмах сам кренула да уживам у чарима Индије, хране, да обилазим град, планирам путовања, за разлику од многих, који су се скроз адаптирали тек после месец/два.
На који начин се студенти могу подстаћи да раде на себи, истражују, путују, из твог угла?
Амбиција долази изнутра. Ако се бавимо стварима које нас заиста испуњују, ако смо спокојни и ако смо изабрали праву професионалну област, из пуке жеље за знањем и радозналости ћемо бацити себе у неке невероватне ситуације, да бисмо учили о себи и да бисмо се усавршавали као личности. Увек смо једну одлуку далеко од сасвим другачијег живота.
Имаш ли у плану неку нову авантуру?
Следећа дестинација у Индији ће бити на северу, у поднозју Хималаја, Himachal Pradesh које је савршено место за параглајдинг, камповање, бициклизам. А иначе, ако размишљам на дуге стазе, постоји опција да прихватим, да након завршене праксе, радим у истој фирми, TCS, у некој другој земљи.
Ја волим свој Нови Сад, који је савршено место за рад у овој индустрији, и сматрам да су овакве прилике у иностранству идеалне да стекнемо знање које ћемо применити у Србији, самим тим помоћи побољшању стандарда у земљи.
Јелена Драпић
Фото: Приватна архива
