… има времена за себе, друге људе, онај ко лако све стиже и постиже. Онај ко има времена и нема брига. Хм, да ли је баш тако? Иако је време један од највећих луксуза модерног доба, да ли можемо поистоветити слободу са слободним временом? Или слободу са нерадом?
Драги читаоче, покушај да направиш експеримент. Питај своје ближње о томе да ти појасне шта је за њих слобода. Уколико чујеш одговор „радим шта желим, када желим и како желим”, сасвим сам сигурна да ћеш се наћи у слепој улици, баш као и ја. До јуче сам била уверена да живим слободно, а одједном је слобода нешто магично и примамљиво, што не може свако да има, а опет јој свако тежи.
Приметићеш да људи око тебе воле одсуство одговорности, па ћеш и чути да им је најлепше било у детињству – јер су тада родитељи пазили на њих. Приметићеш да је њима потребан неко ко их води и усмерава као само у једном правцу, не допуштајући им да се окрену. Али зашто одсуство одговорности? Зар не одговарамо за себе у моменту кад отворимо очи, у моменту када смо рођени? Чак нас и сопствено самољубље спречава да себи нанесемо штету, будећи нам свест. Одговорност и слобода су у нама, рекла бих.
Хајде да се осврнемо на тренутак на моје не-слободно стање. Да ли то значи да зато што сам студент, имам обавезе и одговорност коју морам испунити, неприменто постајем роб свог живота? Да ли само радим и изгарам зарад нечега што ми неће донети никакву корист? Да ли је то та чувена не-слобода о којој се прича? Ипак мислим другачије.
Која је граница између слободе и безнађа и бескорисности? Да ли бисмо желели да слободно испијамо кафе у најпопуларнијим кафићима у граду, протежући ноге по осунчаном тротоару? Измишљамо приче о другим људима, не желећи да креирамо своју? Сваки да почиње другачије, а, заправо, је исти. Јер ништа не огрничава као та чувена слобода.
И зато, драги мој читаоче, уживај у садашњем тренутку, јер никад нећеш моћи бити слободнији него кад уживаш у сваком моменту живота. И запамти: Слободан је онај који воли, који је искрен и веран према себи и другима. Слободан је онај који дише и кад је тешко и онај који пати и савладава патње. Слободан је онај ко проналази своје место на сцени живота и ко, под тим звезданим небом, зна да припада ту баш где је.
Александра Младеновић
Фотографија: Марија Ердељи
