За сваки значајан потез у животу често нам је потребан подстек неке нама битне особе или позитивни пример особе која је успела у сличним плановима. Ако вам поред жеље, воље и труда фали једна таква прича – прочитајте шта за Омладинске новине каже сада успешни кошаркаш Саниел Мијатовић.
Овај талентовани младић се доселио у Чикаго пре две године и потписао уговор за Junior College „South Suburban College – Bulldogs”. Он такође студира за софтверског инжињера, а доказ да Саниелу не фали енергије је додатни циљ који подразумева развијање његове компаније и бренда за одећу „Use the 24 Wisely”, који носи поруку да се 24 сата у дану искористи паметно.
На терену поносно игра бек у дресу број 33, а са кошарком је почео да се бави у Суботици у кошаркашком клубу „Ника”. Тада је имао само осам година, а своје прве кошаркашке кораке научио је од тренера Томислава о чему са одушевљењем и данас говори.
„Кошарком сам почео да се бавим са моја два најбоља друга Вукичевић Недељком и Амбруш Урошем, највише због Светског првенства у кошарци 2002. године када је Југославија освојила златну медаљу. Њихова игра и изглед задовољства на терену су ме подстакли да се опробам у том спорту”, каже Саниел и за омиљеног играча који је на њега имао први утицај набраја Пеђу Стојаковића код којег му се највише свидео стил игре.
Саниел се похвалио овогодишњом квалитетном екипом са којом још нису били поражени на терену, али због компликација око другог саиграча били су приморани да предају неколико утакмица. Ипак он од своје игре, као и од екипе, кроз даљи ток сезоне очекује да сваки пут дају све од себе и да постигну свој циљ, а то је освајање државног турнира Америке.
Поред свих утакмица као омиљену издваја игру из свог родног града.
„Има заиста много утакмица које бих издвојио, али једна од дражих ми је када смо освојили јуниорско такмичење 2013. године са ОКК Спартаком. Та сезона ми је драга јер смо постигли огроман успех са момцима и остварили жељени циљ заједно са тренером Предрагом Бориловићем. Утакмица коју ћу памтити из Америке јесте игра из прошле сезоне када смо освојили треће место на државном турниру”, набраја Саниел.
Познато је да Србија има велики број кошаркаша у свакој генерацији, а питали смо Саниела како гледа на ситуацију са младим играчима, да ли се довољно добро ради и пружа, пошто је честа појава да српски млади играчи срећу све више траже у иностранству, а не код куће.
„Мислим да сваки играч, човек, треба да иде ка бољем и да ради на томе да оствари боље, а то ће постићи само уз много труда и рада. Млади кошаркаши који одлазе из наше земље треба да знају зашто иду, да имају јасан циљ где желе да буду убудуће и ако је то оно што желе – само храбро. Свака особа треба да прошири своје хоризонте”, каже Саниел и додаје како познаје неколико тренера и људи који су вољни помоћи и дати савет.
Саниел истиче своје задовољство досадашњим искуством и животним лекцијама које је научио у последње две године, а то све не би могао постићи без подршке најмилијих.
„Енергију и вољу за развојом као особе ми даје моја јасна визија шта желим да постигнем тај дан, те недеље, тог месеца, године итд. Огромну подршку ми пружају родитељи Горан и Магда, као и брат Кристијан и девојка Валентина. Желим свима да свесно одлуче шта желе да раде у животу, да преузму ствари у своје руке и да крену са остваривањем циљева, сада”.
Омладинске новине се захваљују Саниелу на овако охрабрујућим речима, којима ће, надамо се, утицати на многе од вас и желимо му пуно среће, успеха и позитивности и у будућности!
Кристина Ивковић Ивандекић
Фото: Приватна архива
