Легенда каже да је принцеза Либуше живела на брду Вишехрад. Једном приликом је уперила прстом на брдо Храдчани и рекла својим људима да види како ту израста град чија ће слава досегнути до звезда. „Тамо ћете наћи човека који управо деље праг за своју кућу“ – рекла је. Тако данашњи Праг добија своје име и ту креће његов развојни пут.
Са вишехрадске тврђаве погледом може да се обухвати велики део Прага. У Влтави која овај прелепи град пресеца на два дела рефлектују се разнобојне фасаде зграда са друге стране реке. На трвђави се уздижу базилике Светог Петра и Светог Пола. Тик уз њих налази се гробље на којем почивају неке од најистакнутијих чешких личности: композитори Бедрих Сметана и Антонин Дворак, писац Карел Чапек, сликар и дизајнер Алфонс Муха. Овде су сахрањивани и припадници имућних породица. Само су веома богати људи могли да приуште место на овом гробљу уколико нису били веома познати или истакнути грађани.
Дуж обале реке нижу се зграде од којих свака има другу боју фасаде од претходне. Шареноликост је једно од главних обележја овог дивног града. Разнобојност грађевина је контраст скоро увек тмурном и сивом небу. Град делује живо. Зграде играју. А једна од њих као да је заиста у покрету. У питању је Плешућа кућа која се зове „Фред и Џинџер“. Фред Астрејн и Џинџер Роџерс су били познати плесачки и глумачки пар из Холивуда који су послужили као инспирација чешком архитекти хрватског порекла, Влади Милунићу, који је пројектовао ову необичну зграду. Изграђена је 1996. године и једна је од ретких грађевина која одудара од барокног и готичког стила који доминирају Прагом. Првобитно је замишљена као центар за културу, а данас је у њој пословни простор који на последњем спрату има ресторан и констукцију на крову која обликом подсећа на медузу. Због свог облика туристи је често називају и „Пијана зграда“.
Неколико метара даље уздиже се величанствено Народно позориште. Камен темељац је постављен давне 1868., а кров је завршен 1877. године. На свечаном отварању је по први пут изведена Сметанова опера „Либуше“. Цео кров је украшен скулптурама, а централни део представљају три коња која вуку кочије као симбол победе. Слави се култура кроз три дела овог велелепног здања, део за оперу, балет и драму. Уметници доба у којем је ово позориште стварано су се такмичили у томе ко ће имати част да учествује у његовој изградњи, а наступати у њему је и данас једна од највећих почасти коју уметник може да доживи за живота.
Гомилу туриста преплављују град без обзира на то које је доба године. Излози продавница су препуни кристала по којем је Чешка република позната у свету. Најфинији радови чаша, тањира, лустера, али и многих других необичних облика блеште и маме пролазнике да застану, а можда и купе неки од сјајних предмета. Раскош се наставља са златарама у којима је изложен чешки национални драгуљ, црвени гранат. Овај драги камен има дијапазон од бар пет нијанси, од прозирно црвене до крваво црвене боје. Постоји још и у црној, зеленој и плавој боји. Чешки гранат се високо котира на листи најбољих светских драгих камења.
Из уских улица долазимо до Старометског трга са једном од најпознатијих констукција у Прагу – астролошким сатом. Овај сат показује не само сате, већ и дане, месеце, приказује положај Сунца, Месеца, зодијачких знакова и неких великих планета. Откуцава на пун час и тада се на два прозора који се налазе на њему смењују 12 апостола. Украшен је са четири фигуре. Пролазност је представљена кроз Лепоту, Богатство и Хедонизам у којем се ужива, али који такође пролази и једино извесно и коначно је Смрт која свима долази. Легенда каже да су творце сата ослепели како никада више не би могли да направе нешто слично у неком другом граду. Због тога је сат проклет и граду прети несрећа уколико се он запусти. То се до сада није десило и сат је прошле године прославио свој 606. рођендан.
Уколико се задесите случајно или намерноп у Прагу обавезно уживајте у најпознатијој чешкој посластици која се назива трделник. То је шупље пециво у које се стави слатки намаз, чоколада, ванила крем, карамела, а споља је шећер на који се може додати лешник, ораси или цимет. Иако их има свуда по граду испред сваког киоска се чека по 15 минута на ову слатку бомбу.
Преко Влтаве се пружа најпознатији мост – Карлов мост. Калдрма води до другог дела града препуног прича и легенди о његовој изградњи. Али о тим причама неки други пут. У сваком случају сви разлози због којих треба да прошетате овим старим градом који је због своје лепоте цео стављен под заштиту Унеско-а, не могу стати на један папир. Дозволите себи да видите и искусите нешто ново и лепо. Путовањем човек награђује себе и храни и ум и тело.
Текст и фото: Јелена Врцељ
