„Мој позитивџија” је иницијатива коју су покренуле две најбоље другарице, Дуња Жекић и Тамара Билбија, у оквиру које креирају уникатне поклоне. Спојиле су Дуњине вештине графичке дизајнерке и Тамарине способности новинарке, те су, како кажу, своје „усрећивање других” прошириле и на блог.
Како за креативност и љубав важи да – што их више дајеш, више их имаш – тако је и ова несебична идеја недавно прославила први рођендан. Поред тога што је евидентно да се иза ње крију две образоване, инспиративне девојке – Позитивџије – њихово стваралаштво истиче се и по томе што се бави негативним појавама у друштву, попут предрасуда или опасности од рутине, али на један духовит начин. Оно што је пресудило да се посвете томе јесте спознаја колико се људи осећа усамљено.
– Иако нас од милиона људи дели само један клик, све је теже пронаћи близак и прави контакт. Чак и у породици која живи под истим кровом, ретко се време проводи квалитетно и истински комуницира, што је опет неки вид изолације. А, ако се пружи пажња, слуша са интересовањем, гледа са дивљењем – корист од истинског контакта буде реципрочан – кажу Позитивџије на свом блогу.
Такође, подсећају нас да – у целодневно извршавање обавеза које увек доведу до исцрпљености – треба увести мале награде и тренутке одмора који ће нас орасположити и направити баланс између рада и опуштања, јер су оба, како кажу, подједнако важна. Њих две указују колико је битно да научимо да волимо друге, али исто тако много простора посвећују и љубави коју свако од нас мора осећати према себи.
– У систему вредности у којем волети себе значи да си егоистични нарцис, причати о љубави звучи смешно. Учење љубави не спада у планове едукативног система, посла, друштва, и зато већина људи и даље не познаје љубав. Време је да схватимо да свако од нас даје оно што може и најбоље што зна, и да свако има важност баш такав какав је – кажу Позитивџије.
Оне не покушавају да привуку читаоце тако што ће им рећи оно што желе да чују, нити им дају упутства за успешан живот. Напротив, оне их, пажљивим одабиром речи, наводе да сами закључе зашто се осећају лоше и како да то поправе, користећи начине које и саме примењују. И сва та питања и/или закључци налазе се на предметима који се свакодневно користе и који су уједно кључни да усвајање навика почне чим отворимо очи – јастучница, шоља за јутарњу кафу и роковник.
Пошто су уочиле да је главни узрок стреса жеља да се буде негде другде, једна од најважнијих порука коју желе да пошаљу јесте – бити у садашњости онда кад желите да сте у будућности.
– Можда не изгледа тако на први поглед, али сада је баш све у реду. Сада је све на свом месту и онако како треба да буде. Свако од нас је у својој развојној фази, у којој не постоји ни бољи ни гори. Зато почнимо да гулимо слојеве којима смо условљени, јер данас је бити свој заиста огромна ствар – закључују Позитивџије.
Марија Стојадиновић
Фото: Зорица Јанковић
