Тара је ризница чисте природе, здравља и мира, природног и јединственог четинарског блага опсталог само на њеним просторима. Чувена четинарска Панчићева Оморика коју је открио наш научник Јосиф Панчић краси и издваја овај масив. Нетакнуте природе Тара је 1981. године проглашена за Национални парк.
Легенда каже да је планину Тару, због природних чари, изабрао Бог Тар, како би на њој проживео свој божански живот, бог илирског племена Аутаријата у античко доба. Тако је брдовита лепотица добила божанско име. О импресијама које оставља на посетиоце сведочи и изјава једног европског представника за заштиту природе и националних паркова. Ја овако замишљам рај – његове су речи приликом посете Таре, брдовите лепотице Балкана.
Тара се налази се у западном делу Србије, са југа се ослања се на Златибор и Мокру Гору. На истоку се наслања на огранке Поникава и Стапара, са севера масив Таре граничи се са кањоном реке Дрине, са северозапада оивичена је реком Дервентом, док је са запада омеђена Белим Рзавом.
Најчистији бисери у подножју планине Таре су река Дрина са кањонима, врелима и изворима, планинским водотоцима, водопадима, брзацима и кристално чистим језерима: Перућачко језеро на Дрини и Заовинско језеро.
Тара је оаза изузетних врста животињског и биљног царства. Она је 80% подручје шумских екосистема и у њеним шумама има око 40 медведа и дивљих свиња, око 300 дивокоза и срна. Најатрактивнији су мрки медвед и дивокозе. Посебно се истичу и најугроженије врсте птица попут орлова, соколова и других чистача природе.
У шумама Таре постоји више од 251 врсте гљива, од којих су 3 отровне. Једна од њих је Зелена пупавка – најопаснија гљива Европе.
На Тари је обележено 18 планинарских стаза са укупном дужином од 120км и дефинисано је 27 бициклистичких стаза дужине око 420км, што су туристичке атракције за авантуристе. Куће и грађевине у етно село Мећавник, познатијем као Дрвенград, примери су аутентичних вајата, што су својеврсни туристички бисери, а има их прегршт.
Све што Тара поседује не може се описати речима, мора се доживети свим чулима. Посетите ову планинску лепотицу, и уживајте. Сами се определите или за бројне туристичке дестинације које можете обићи или једноставно уживајте у миру, шетајући густим шумама у чистини нетакнуте природе, далеко до урбане средине.
Сузана Марјановић
Фото: Туристичка организација Ужица
