На славу се не позива!

Почев од 31. децембра и дочека Нове године јануар који следи је препун разлога за славље: Божић, Српска нова година и, наравно, славе. Толико је слава у јануару да једва постижемо да посетимо све који су нас позвали у госте. А шта је то слава заправо? Шта се тај дан прославља и зашто је он посебно битан за једну породицу? Познајемо ли све обичаје везане за њу и да ли се у складу са њима и понашамо?

Култ славе заправо води порекло од старих Римљана који су веровали у породичног духа. Тај дух је називан Лар и он је представљао родоначелника породице. Преплитањем култура и нација кроз историју овај култ се преноси све до старословенских народа. Словени су некада били пагани, веровали су у више богова. Са примањем хришћанске вере, у 9. веку, они почињу да славе само једног Бога, а на тај дан им је додељен светац који ће штитити њихову породицу. Овај светац постаје крсна слава и слави се кроз векове, преносећи се са колена на колено, са оца на сина. Ћерке после удаје преузимају мужевљеву славу, а оне које остају неудате и у породичној кући докле год су живе празнују очеву славу.

Облик славе какав се и данас празнује приписује се Светом Сави и његовим следбеницима. Наиме, покрштени Срби су и даље имали неке паганске обичаје стога је Свети Сава у 13.  веку одлучио да обичаје прилагоди новој вери. Ово се посебно односи на ритуал приношења животињске жртве Богу. Уместо тога, Свети Сава уводи послужење жита, које зато и има симболичан назив – кољиво. То кувано жито представља повезаност са прецима и загробним животом и најчешће се меша са орасима, а понекад и са медом и каранфилићем.

_emp9415

Пре припреме славског колача у кућу долази свештеник који свети водицу са којом ће колач бити умешен уочи славе. Сви потребни састојци, чинија са водом, босиљак, свећа коју пали домаћин, кандило и тамјан који пали свештеник, морају бити постављени у правцу иконе која је у свакој кући окренута према истоку. На дан славе готов колач, жито, свећа и црно вино се носе у цркву. Тамо их свештеник још једном благосиља и након причести породица је спремна да дочекује госте!

Домаћини се поздрављају речима: „Помози Бог, срећна вам слава!“ или „Добар дан и честито ти свето! Славио га много година у здрављу и весељу!“. При доласку, гости се прекрсте, а затим узимају кашичицу кољива и гутљај црног вина. Потом се приступа обредној трпези која, у зависности од тога ког датума је слава, може бити мрсна или посна.

_emp9413

Најбитније правило славе јесте да се на њу не позива. Тај дан су врата куће у којој се слави отворена свима и свако ко дође не може бити отеран са кућног прага. Угледајући се на заштитника свога дома, наши преци су посебно на тај дан угостили све путнике намернике који би затражили помоћ и топао оброк. Све молитве тога дана усмерене су ка свецу заштитнику и у њима се тражи срећа и благостање за домаћина и његове укућане.

Сада сте добро потковани за одлазак на славу! Уживајте у весељу са породицом и пријатељима!

Јелена Врцељ

Фото: Марија Ердељи

Коментари

Leave a reply