Пожаревац – град коња, светла и уметности

Ако кренете југоисточно од Београда, наићи ћете на Пожаревац, мали град  који је смештен између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве. На први поглед, ово је само још један град који се не разликује од осталих малих градова у Србији. Међутим, ако умете да зажмурите, успећете да доживите атмосферу града уочи новогодишњих и божићних празника. Сви грађани тада као да се уједине, и сви се смеју, певају и играју.

Ако сте особа која воли да истражује, схватићете да баш као и сваки град, и овај има своје чари. Овде је рођена сликарка Милена Павловић Барили. Догађаји који га карактеришу су: Међународни карневал под маскама, Дани глуме Миливоја Живановића и Коњичке игре.

У овом периоду године кроз Пожаревац се шири мирис куваног вина и ракије, чује се звук божићних песама и весела цика и вриска деце. На самом улазу у град налази се коњ који је креативно направљен од светлећих новогодишњих сијалица, и уједно представља заштитни знак овог града. У Табачкој чаршији, центру града, налазе се тезге на којима грађани могу купити разгледнице, магнете, сир и необичну храну. У центру никада није било више људи који се шетају и смеју. То и није тако чудно јер су ови празници посвећени њима. Деца су за све становнике заједно правила украсе и за то нико други није заслужан. Град одише неком чудном, позитивном енергијом и враћа у детињство јер су се сви они заједно удружили да нам ово пруже.

15873114_121212091713298_5178401146672944173_n

Креативност, бројни занимљиви и необични украси чине овај град још више налик бајци. Ако погледате око себе, чућете само осмех и одушевљење људи. Они осећају породичну атмосферу овог града, јер се сви познају и сви се међусобно друже. Деца представљају највеће благо овог града, а њихов смех буди још веће позитивно расположење код свих који се нађу ту. Ако случајно залутате у Пожаревац, најбоље је да се уклопите у атмосферу бајке. Будите потпуно отворени, насмејани и комуникативни. Тако ћете се најбоље стопити са духом града и барем на трен постати део те слагалице.

Текст и фото: Тијана Сотиров

Коментари

Leave a reply