Jована Јеловац Цавнић завршила је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића. Након завршетка студија, постала је позната по улогама у дечјим позориштима, синхронизацијама за цртане филмове, али и различитим телевизијским пројектима на Happy телевизији. Љубав према глуми преточила је у дeчије представе и рад са децом који је испуњава и чини комплетном. Тренутно позајмљује глас Маши у све популарнијем цртаћу „Маша и медвед“.
Како си баш ти изабрана да позајмљујеш глас Маши из једног од најгледанијих цртаних филмова данашњице „Маша и медвед“?
Пре две године телевизија Happy, која је иначе моја матична кућа, сматрала је да сам ја прави избор за Машу, а то су потврдили и аутори серије из Русије и мој рад је почео. Већ на први поглед схватила сам да се ради о јако лепом цртаном филму. Једноставно, по свему је другачији. И сама синхронизација је била другачија, јер је Маша једини од свих ликова у серији који се синхронизује, тако да сам прошла кроз један вид анимиране монодраме.
Коју дечију представу на којој си радила би издвојила као омиљену и због чега?
Све су ми драге, али ево издвојићу представу „Палчица”, то је монодрама за децу, што је за мене био изазов, што због карактерних, што због гласовних трансформација. У тој монодрами покушавам да приближим деци популарну бајку играјући десет различитих ликова. Унутар представе, промене су брзе, на рез, представа је динамична, пуна интеракције. Лепо је деца прихватају, а ја онда са још више елана је играм за њих. Играти за децу је нешто узвишено.
Ко је био највећи анимирани јунак твог детињства?
Ја сам много волела „Брзог гонзалеса”, чинило ми се да је свемогућ, супер брз и да може да стигне где год пожели. Наравно, поред њега ту је био и Душко Дугоушко,Том и Џери и многи други.
Поред Маше, ко су остали анимирани јунаци којима си позајмила свој глас у досадашњој каријери?
Има их заиста пуно али издвојићу неке од њих: Мини Маус (Микијева радионица), Бен (Пчелица Маја), Winx Vile ( две сезоне), Цвета (Косница).
Какве су реакције публике, да ли деца на улици препознају ваш глас?
Често ме позову пријатељи и замоле да само нешто кажем као Маша како би усрећили дете, сестрића, малог комшију. То је за мене огромна сатисфакција, као и озарена лица деце кад схвате да сам баш ја „та Маша“. У позоришту, деци мој глас звучи као Машин, и одмах након представе дотрчавају да то провере и онда када то и потврде њиховој срећи нема краја, као ни мојој.
У ком ТВ формату на којем си радила си се највише пронашла и ако можеш да са читаоцима поделиш неку анегдоту?
Телевизија Happy је заиста специфична, по томе да проверава могућности својих радника и ТВ лица, омогућава искуство у разним форматима, а све у циљу заједничког доласка до тога у чему смо то најбољи. Тако да и ја имам искуство у раду на многим ТВ форматима, било у глумачком било у презентерском смислу. Најдражи пројекат ми је дефинитивно „Чађава механа“, музичко-хумористичка емисија у којој тумачим лик конобарице Цици, кроз коју су ме заволели телевизијски гледаоци. У тој емисији поред певача учествује нас седам глумаца и на тим снимањима која некад трају сатима увек је неизоставна добра забава, смех и пуно креације.
Јелена Драпић
