Јуримо, падамо и устајемо, не гледамо иза себе, а онда настављамо даље. Кад смо то постали тако силно ужурбани и вечито усмерени на „сутра”? Чини се као да одавно једино што умемо јесте да маштамо о „бољим данима” и живимо у будућности. Заборавили смо, изгледа, на садашњост.
Као по каквом обичају, неписаном правилу, завршетак календарске године приморава нас да правимо прерачуне и листе жеља. Попут предузећа које саставља биланс успеха да би обрачунало профит, тако се и ми трудимо да сагледамо годину иза себе. Шта смо то трошили, како смо се понашали, колико смо добри били, шта смо дали, а шта узели?
Онда на ред долази састављање некаквих листа жеља и циљева. Себи понављамо већ давно дата обећања, али овог пута се уверавамо да смо баш сад највољнији да их испунимо. У том вртлогу жеља, нестварних и претенциозних, опет заборављамо садашњост. Опет мислимо о оном што треба да дође, замишљамо идеалне светове, а ретко промишљамо о свакодневици.
Замислите какав би вам живот био да сваки дан живите, не као последњи, али као да вас нико ни у чему не ограничава. Немојте рушити своје принципе и газити морал, али не презајте од мишљења оних који вам не значе и не трошите енергију на ствари које вас не усрећују. Истини за вољу, тешко је не ослањати се на очекивања и живети данас. Али, могуће!

Размислите о наредном изазову. Замислите да сваки дан себи „дарујете” мале циљеве. Нека то буду најједноставније ствари, попут одлуке да ћете тог дана јести здраво, да ћете се видети са пријатељем, загрлити вољену особу, прошетати и разбистрити мисли. Можете писати о тим жељама, како сте се осећали када сте их испунили и шта вам оне значе. Слушајте своје срце, оно ће вам рећи чега је гладно. Нека оно буде ваша звезда водиља, а дугорочне планове оставите другима. Немојте вечно чекати на део који недостаје да бисте били потпуни.
Није себично поклањати себи време. Није, ако се развијате да бисте били боља особа за себе и ближње. Себично је ако очекујете од других, а не пружате. Ако не волите, а тражите љубав. Ако сте посвећени и дозвољавате себи да уживате у ситним радостима, запазићете како пристижу и други поклони у виду пажње и љубави коју завређујете.

Не морамо нужно постављати себи високе циљеве и условљавати своју срећу њима. Ако након испуњења таквих циљева уследи осећај исцрпљености и испразности, а срећа и задовољство узмакну, онда је то знак да циљ није ни био наш. Не намећите себи циљеве да би вас други волели и ценили. Пожелите себи само оно што ће вас искрено обрадовати, што ће вас оснажити и насмејати.
Где год да сте дочекали новогодишњу ноћ, нека вас не напусти мисао о лепоти данашњице. Кујте планове, али им не робујте, сањајте високо, али се чувајте пада. На крају свега остајемо ми и наше „данас”. Немојте га газити док призивате „сутра”. Једном ће и „данас” постати „јуче”. Потрудите се да то буде лепа прошлост.
Сања Савић