Откуд нам обичај кићења јелке?

Већ са првим данима децембра пристиже и новогодишња еуфорија, која се најчешће огледа у журби за украшавањем простора, не би ли смо се што боље припремили за долазак новог раздобља. Јелка представља суму свих позитивних очекивања која имамо од предстојеће године – што зеленија, што украшенија и што светлуцавија! Када је јелка постала нераздвојиви део новогодишњих празника и који историјски пут је прешла да би данас представљала симбол нове године?

Иако данас традицију кићења јелке уско повезујемо са хришћанством, прославом Божића и Нове године, зимзеленом дрвећу се много пре појаве хришћанства придавало посебно значење. Долазак зимске краткодневнице, кад би ноћ трајала најдуже у години, имао је посебно значење у разним ранијим културама. Зимзелено дрвеће би пркосило хладној зими и подсећало људе на период рађања природе који предстоји. Црквени записи помињу да је сорта беле јеле послужила светом Бонифацију да германским племенима пренесе хришћанску причу о Пресветом тројству.

Иако постоји више теорија ко је први кренуо са традицијом украшавања јелке која нам је данас позната, најчешће се сматра да је све почело у Немачкој, у 16. веку. Спис из тог периода нам говори да се јелка доносила у домове и украшавала јабукама, орасима, перецама и цвећем. Неки сматрају да се прва новогодишња јелка налазила у Риги – главном граду Летоније, где постоји плоча на градском тргу са натписом „Прва новогодишња (односно божићна) јелка у Риги 1510.“.

Уколико сте се питали коме је пало на памет да јелка може бити декоративнија уколико светли, постоји веровање да је то био верски реформатор Мартин Лутер. Предање каже да се идеја за то родила док је увече шетао кроз шуму јелки и кроз њихове гране гледао звезде које су сијале, те пожелео да може да их понесе кући. Једини начин да се макар мало приближи тој идеји био је да украси јелку свећама. Наредних векова украшавање јелке се углавном преносило прво на више слојеве, а затим је постала пракса и обичних људи, каква се и данас задржала. Начини украшавања су данас разноврсни – уместо свећа имамо разнобојне сијалице, украси су многобројни, али је сврха остала иста, те ову традицију многи са нестрпљењем дочекују!

Станислава Анђелковић

Фото: Марија Ердељи

Коментари

Leave a reply