Музичко чудо. Овако бисмо у само две речи могли да опишемо Теодора Благојевића, седамнаестогодишњака, који тренутно похађа четврту годину основних студија на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Милана Радића.
Са само дванаест година, убрзано завршава основну и средњу школу и полаже пријемни испит на Факултету уметности у Нишу, где је провео четири године. Теодор учествује континуирано, како на домаћим, тако и на међународним манифестацијама и на свим такмичењима постиже изузетне резултате. Неки од запажених такмичења су: Интернационално такмичење камерне музике у Паризу где је освојио другу награду у категорији до 20 година, Интернационално такмичење Охридски бисери лауреат, Међународно такмичење Петар Коњовић 2011. 2014. и 2016. године у Београду лауреат. Члан је неколико европских оркестара, а досад је одржао четири солистичка концерта и то у Нишу, Софији и Бриселу. Европска критика за њега каже да је најперспективнији млади музичар у Европи.
Колико ти значе бројна признања која си освајао током своје досадашње каријере?
Сваки наступ је корак даље, степеница више и кад резултат није онакав какав смо очекивали, тада се највише напредује, тада се највише учи. Кад су резултати добри, онда је важно да се човек не успава, да се не препусти, него да се сваког дана труди да буде бољи, првенствено у освајању самог себе.
По чему је хорна посебна у односу на друге инструменте?
О тим ,,посебностима” вероватно би сваки од мојих колега могао данима да прича за свој инструмент. Једноставно, хорна и ја смо се срели кад сам имао осам година, тај звук сам ја, дела писана за хорну су нешто што једноставно излази из мене.
Како изгледају припреме за солистички концерт и о чему размишљаш током извођења?
То је процес. Ја уживам у прављењу репертоара са своје солистичке концерте. Велики ми је изазов извођење дела писаних за друге инструменте. А кад концерт крене, то је онда потпуно препуштање музици и публици којој уживам да преносим своју енергију.
Да ли ти чланство у неколико европских оркестара помаже да напредујеш и развијаш своју технику свирања хорне?
Међународни оркестри су једно велико лично и професионално искуство. На првој турнеји сам имао десет година и увек се са радошћу сећам тих дана, разних анегдота и поред богатог професионалног искуства, неких важних лекција које су обележиле мој досадашњи пут. Мислим да су пријатељства која сам стекао тада моје велико богатство које љубоморно чувам.
Шта мотивише тако младог човека да ређа успехе?
Па добро, има и успона и падова. Мотивише ме потреба да се изразим кроз музику, мотивише ме да истражујем свој инструмент и стално померам границе очекиваног. Кроз нова извођачка искуства истражујем себе. То је велики изазов и велико надахнуће.
Колико си задовољан студијама и да ли је програм Факултета музичке уметности у Београду испунио твоја очекивања?
Задовољан сам студијама, а нарочито радом са мојим професором Миланом Радићем. Подршка, посвећеност и разумевање које добијам од њега дају ми сигурност и подстицај. Цела атмосфера на катедри је таква, да стимулише, отвара нове могућности и припрема студенте за професионални живот.
Када љубитељи твоје уметности могу очекивати наредни солистички концерт?
Да, ускоро планирам свој пети солистички концерт и први у Београду. Тренутно правим концепт репертоара у договору са професором и ускоро ћемо све комплетирати. Јако се радујем свом београдском концерту.
Какви су твоји даљи планови, размишљаш ли да наставиш каријеру у иностранству?
Тренутно планирам да заокружим своје студије у Београду. Каријера у иностранству, у великим оркестрима или на светским концертним подијумима је сан сваког од нас. То је велики изазов, а ја изазове волим!
Твоја порука за младе музичаре у Србији?
Да следе свој сан и верују, и онда кад им се најмање чини да је могуће.
Јелена Драпић
