Представа Иза кулиса се већ трећу сезону игра у Театру 5. До сада је одиграна више од 40 пута и учествовала на више домаћих фестивала. Настала је по тексту Мајкла Фрејна који је освојио добар део света. Ни београдска публика није остала равнодушна. Сазнајте зашто.
Трећа сезона у којој се изводи представа Иза кулиса почела је у делимично измењеној глумачкој подели у пуној сали Театра 5. У публици нису само они који представу знају напамет али не пропуштају прилику да се поново насмеју, већ је много и оних који овај водвиљ у три чина гледају први пут. Открива их њихова збуњеност на самом почетку. Или пре почетка. Не знају ни они.
Намера редитеља Зорана Ракића је сасвим јасна. Ако ћемо гледати како настаје једна представа, најбоље је да од самог почетка будемо део припрема и да се не осећамо као странац који посматра само оно што је добро увежбано и спремно за извођење у јавности. Дакле, завиримо иза кулиса.
Док су у публици светла још увек упаљена и док још увек нису престали разговори, глумци се наизглед припремају за представу. Међутим, они су већ постали неки други људи и то рекло би се толико успешно да ретко ко примећује. Све док се у публици не чује „Је л’ представа почела?“ До самог краја публика ће имати баш такав утисак, да посматра нешто што није намењено да гледаоци виде.
Откада је Мајкл Фрејн написао Иза кулиса (Noises Off)1982. године, текст је преведен на бројне језике и играо се у многим позориштима широм света. Иако је за публику увек привлчано да види овај наслов у репертоару, за глумце је то велики изазов. Иза кулиса је представа у представи, а скоро сваки глумац има две улоге. Треба сконцентрисано пратити шта се догађа у два различита света и у сваком моменту знати која је реалност на тренутак победила, ко је лик кога тумачи и у каквом је односу са другима.
Мајкл Фрејн, који је најпознатији по тексу Иза кулиса, иако је написао велики број драма и хумористичких колумни, инспирацију је добио када се 1970. године и сам нашао у бекстејџу једног лондонског позоришта. Сцене којима је присуствовао биле су велико изненађење, а како је сам рекао биле су много занимљивије од оних на сцени.
Иза кулиса почиње генералном пробом која траје до касно у ноћ, па редитељ губи стрпљење, а глумци по сцени губе реквизите, из памћења им нестају реплике и делови текста, а међу изгубљеним стварима су и сочива глумице која без њих не види. Уз то, она ни не чује баш најбоље, ретко када схвата шта се од ње очекује, али то у њеном колективу није ништа необично. Редитељ има посла са глумцима без воље, несконцентрисаним и окупираним личним проблемима, или флашом пића, па чак и са онима који нису глумци али треба да ускоче у представу.
Срећом, ако се удаљимо из ове представе и представе у представи и одемо у мета-мета реалност, видимо сјајне глумце Театра 5 који су од својих улога успешно направили живе људе којима морате да се насмејете.
У другом чину пратимо само извођење представе, публика је већ ту, глумци су у костимима, али док стрепимо да ли ће све урадити како треба а знамо да неће, видимо само оно што се дешава иза сцене. А ту се одигравају све могуће и немогуће ситуације којих публика није ни свесна. Све док се у трећем чину ове две стварности не сударе и не настане права правцата фарса у којој више нико није сигуран шта се догађа али The show must go on. То знају чак и неспретни Фрејнови глумци који на све начине покушавају да се извуку из неприлика и убеде публику да је све под контролом.
Све ове промене су глумци Театра 5 изнели на прави начин непрестано излазећи из лика глумца у лик његовог лика и обрнуто знајући у сваком тренутку (за разлику од оних које глуме) када, шта и како треба урадити. И све то на такав начин да публика не престаје да се смеје.
Теоретичари позоришта тврде да иако је фарса жанр намењен забави и засмејавању публике у коме се често претерује и нема пуно логике, у овом жанру је потребно да глумац влада већом дисциплином него у драмским делима другачије врсте. Само тако успевају да у случају представе Иза кулиса на сцени створе лудило у коме се на крају бришу све границе између две приче које сте све време пратили.
У представи глуме:
Ђорђе, редитељ представе – Ђорђе Накић
Ања, госпођа Клакет – Александра Кнежевић
Коча, господин Трамплмен – Урош Кочовић
Мара, Флавија Брент – Марија Николић Гудовић
Сале, Филип Брент – Саша Вукић
Марина, Вики – Марина Граховац
Невена, помоћник редитеља – Невена Георгијевић
Вук, техничка подршка, Филип Брент 2 – Вук Стојковић
Аца, Шелздон провалник – Александар Миљковић
А вама препоручујемо да погледате шта се догађа Иза кулиса.
Извор: Портал Млади
