У спорту, као и у другим професијама, лако се истакну најбољи. Труд, залагање и неоспоран таленат не могу, а да не прођу без заслужених награда. Једна таква награда припала је младом и перспективном голману рукометног клуба Odorhei из Румуније Петру Јокановићу. Проглашен је за најбољег чувара мреже са укупно 34 одбране. Када је на наговор старијег брата пре четрнаест година дошао на тренинг утакмицу РК Котор Варош, није ни помишљао да би баш рукомет могао постати центар његових интересовања. Своју богату рукометну каријеру изградио је у рукометним клубовима: Котор Варош, Борац, Леотар, Дервента, Босна БХ Гас, Борац мтел. Као највећи успех досад издваја улазак на шири списак репрезентације Босне и Херцеговине за Светско првенство у Катару које је одржано почетком прошле године. Жеља да се опроба у јаким лигама му се остварила, па тако са румунским клубом Odorhei бележи сјајне резултате, добре партије за које је заслужна одлична форма у којој се тренутно налази.
Шта за тебе представља награда за најбољег чувара мреже?
Част и задовољство је добијање награде. Иако је у питању турнир у припремном периоду, признање ми даје наду да наставим да радим и да се још више доказујем. Не бих успео да није било мојих саиграча и тренера Влад Цабе, тако да ово није само моја заслуга.
Шта би навео као предности грађења спортске каријере у иностранству?
Сигурно да играње у иностранству има своје предности. Почевши од бољих услова за рад, већој могућости напредовања, постизању бољих спортских резултата, личне промоције и наравно финансија.
Колико ти је требало да се адаптираш на живот у Румунији?
Што се адаптације тиче, требало је да прође одређен период привикавања на нову средину, језик, људе, културу уопштено, али имао сам ту срећу да су већ у мом клубу била два играча са наших простора одраније, и сигурно да су ми доста помогли да се прилагодим.
Које особине, према твом мишљењу, треба да поседује добар чувар мреже?
Таленат је 20%, а рад је 80% гаранција за успех. Тако да не бих издвајао неку посебну особину. Мислим да су преданост, воља, и просто љубав према томе што радиш неки од главних фактора успеха. Тако је у овом случају и са послом рукометног голмана.
Можеш ли издвојити најдражу утакмицу ове сезоне и зашто баш та?
Сасвим сигурно то је припремна утакмица против Барселоне коју смо одиграли недавно. Ако узмемо у обзир да је управо Барселона један од највећих клубова на свету и да већини играча остане само сан играње против таквог великана, то је дефинитивно једна од најдражих утакмица у досадашњој каријери.
Имаш ли узора у свету рукомета?
Сви смо ми одрасли уз неког ко нам је био пример, особа која нас је инспирисала и чији смо пут желели да следимо. Одрастао сам гледајући велика имена светског рукомета, и сигурно да сам некада желео да достигнем њихов ниво. Ако бих морао да издвојим једног, онда би то био Арпад Стербик.
Које су твоје амбиције и очекивања везана за наставак каријере?
Што се тиче амбиција, генерално не размишљам пуно шта ће се дешавати у будућности. Тренутно сам фокусиран на клуб у ком наступам и сигурно да ми је велика жеља освајање румунског шампионата са Одорхеиом. Мислим да имамо јако добру екипу ове године, попуњену са пар нових имена у играчком кадру и сигурно да смо међу конкурентима за титулу.
Шта би поручио млађим нараштајима који имају жељу да се професионално баве рукометом?
Порука за све младе који желе да се баве спортом или било којим послом и желе да успеју је следећа: дајте све од себе. Дакле, сваки дан дај сто одсто својих могућности шта год да радиш и, наравно, веруј у Бога и његов план и све ће доћи на своје, пре или касније, и бићеш срећан у сваком погледу. То је на неки начин и мој мото у животу.
Јелена Драпић
