Суботичанин Давор Штефанек освојио је златну медаљу у категорији до 66 килограма грчко-римским стилом на Олимпијским играма у Рију у августу и тиме подсетио омладину широм света како се напоран рад и труд и те како исплате. Осим тога што је олимпијски победник, Штефанек је досад освојио четири европске медаље, а такође је био и светски шампион. Овом талентованом младићу сјајни резултати су само мотив и подстрек за даље напредовање и преосталу жељу, а то је да следеће године постане европски шампион, након чега, како каже, жели да се опрости од такмичења и посвети тренирању рвача.
Шта издваја рвање од других спортова и чему нас оно учи?
Рвање је комплетан спорт; у њему се развијају све групе мишића и у њему учиш како постати борац. То много помаже у даљем животу јер после и кад се бавиш неким послом, исто се бориш као и на струњачи и, наравно, идеш да победиш и да направиш праву ствар.
Колико дуго и како си се припремао за такмичење на Олимпијским играма?
За Олимпијске игре се припрема цео живот. Откад су се завршиле Олимпијске игре у Лондону, мисли су ми само о њима и како победити свако такмичење пре Рија било ми је само успутна станица. Било је веома напорно и радило се пуно много времена сам провео у иностранству на припремама, али на крају се исплатило.
Какво значење за тебе има такав успех и да ли то нешто мења у твојим плановима за будућност?
Жеља ми је да будем тренер и да стварам рваче као што сам ја био, чак и боље од мене. Било би ми драго да тај рвач буде Немеш Виктор или Немеш Мате, да имају бољи резултат од мене већ у наредном периоду своје каријере, у наредна два олимпијска циклуса. Тежио сам томе да будем најбољи рвач свих времена у Србији и то сам и остварио. Још је само један циљ остао победничко постоље на европском првенству.
Шта је кључ успеха таленат или свакодневни тренинзи?
Таленат није пресудан, јер можеш бити талентован колико хоћеш, али ако не радиш и не дајеш свој максимум на тренинзима, тај таленат се временом губи. Сви кажу да сам ја један од најталентованијих рвача који је икада био у Србији и на овим просторима, али без рада којих сам уложио свих ових 16 година колико сам у репрезентацији, и поготово последње три године, не бих дошао до овог резултата сигурно.
Шта ти у животу даје највише снаге и подстрека?
Највише снаге даје ми онај осећај кад станем на струњачу и знам да треба да дам све од себе и да ту борбу морам сам да поднесем. Покреће ме и то што знам да сам свој човек на тој струњачи и да сам кројач своје судбине. Такође, подстрек ми је и моја породица. Желим једног дана да оснујем породицу и да се борим за неког, онако како су се за мене борили моји родитељи.
Олимпијски шампион Давор Штефанек свима поручује како никада не треба одустати и да увек постоји шанса уколико се ради искрено. Хвала Давору на савету и срећно у будућим плановима!
Кристина Ивковић Ивандекић
