Након што је своје колекције успешно представљала у својој земљи, млада дизајнерка Марина Мићановић одлучила се за корак даље. Ове године припала јој је част да своје радове прикаже и у иностранству, и то у оквиру Недеље моде у Њујорку. Поред тога, добила је понуду да буде костимограф једне представе на Бродвеју инспирисане тангом.
А иза ових успеха, стоји доста улагања. После завршене специјализације на Факултету политичких наука у Београду, решила је да обоји свој свет различитим нијансама. Након годину дана рада као професионални шминкер, почела је да се бави модом инспирисана овом примењеном уметношћу. Завршила је италијански факултет за модни дизајн Accademia del Lusso и отиснула се у модне воде. Представљавамо вам Марину Мићановић.
Када и како се у теби родила љубав према моди?
Почела сам да се бавим шминкањем и онда сам, инспирисана овим креативним послом, пожелела нешто више, што је подједнако инспиративно. Кроз плес, којим сам у међувремену почела да се бавим, настале су прве колекције за танго. Убрзо након тога, започела сам самостално излагање на ревијама и такмичењима, која су ме само додатно инспирисала и довела до тога да будем још боља у свом послу.
Колико је за једну дизајнерку значајно појављивање на једној од најпризнатијих и најпосећенијих Недеља моде у свету?
Изузетно је значајно. У то сам имала прилику да се уверим и на прошлогодишњем излагању на NYFW. Нарочито је значајно због тржишта на које сам тамо наишла, због интересовања и препознавања те енергије и емоције којом градим своју причу.
Како би у кратким цртама описала колекцију коју си представила?
Лежерни, лагани, уникатни комади, са својим личним печатом и пуно ручног рада, који остављам већ сезонама уназад, у бојама где свака носи своју симболику. Сваки од њих носи женствену, урбану и модерну поруку насталу у процесу стварања.
Да ли модне манифестације које се одржавају у Србији током године могу да парирају светским?
Наравно да могу у смислу организованости, али требало би се додатно потрудити у погледу остварених резултата.
Како успеваш да се издвајаш у маси модних дизајнерки?
Управо како сам и описала. Иза сваког мог комада стоји пре свега велика страст и емоција коју остављам у свакој нити. То је и због тога што сам све стекла својим целодневним радом и креативношћу, која је бесконачна.
Шта за тебе представља извор инспирације и ко су девојке које на прави начин могу изнети твоје креације?
Инспирацију могу добити на сваком кораку, у људима, стилу живота, а понекад и детаљима, а нарочито бојама. Жене које волим да видим у својим креацијама су потпуно ослобођене свих норми и правила. Оне су своје и воле другачију одећу.
Које одевне комаде свака девојка од стила треба да има у свом орману?
Све оно у чему се она осећа добро. Ту су увек неки комади без којих не можемо, али моја препорука су боје. Пре свега, жена треба у свему томе да се осећа удобно, без обзира на трендове, јер то треба да буде Она.
Поред ревије, добила си прилику да будеш костимографкиња представе на Бродвеју. Радујеш ли се понуди и каква су твоја очекивања везана за овај пројекат?
Немам очекивања јер баш желим да се изнадим. Мени је ова прича са Бродвејом јако инспиративна, а могу слободно рећи позната и блиска, јер је везана за плес. Идејни пројекат тек треба да се реализује. Кад се вратим, знаћу више и радо ћу поделити нове информације са вашим читаоцима.
Шта би поручила младим девојкама које у теби виде узор и чије успехе желе поновити?
Да се не поистовећују са другима, јер тада нису занимљиве. Да имају свој животни стил који се њима свиђа да живе, али да то осете. Да раде на себи и буду отворене за своје изазове и животне авантуре, али да саме изграде то и не зависе од других.
Јелена Драпић
