Млада сликарка Гала Чаки у своја дела уноси емоције, а поред домаће публике, она својим радовима не оставља равнодушном ни светску публику. Студенткиња је докторских студија на Факултету ликовних уметности у Београду. Мастерске студије на Одсеку за сликарство и Одсеку за цртање завршила је у једној години на Академији уметности у Новом Саду. Своја дела не излаже само у Србији већ и у Канади, Америци, Мексику, Данској, Немачкој, Холандији, Италији, Белгији, Русији, Португалији, Словенији, Хрватској и Црној Гори. Добитница је бројних, како домаћих тако и иностраних стипендија. Прву самосталну изложбу имала је 2010. године, а поред самосталних излагања учествовала је и на бројним групним изложбама широм света. Прошла година била је једна од најзначајнијих у њеној досадашњој каријери, што потврђују бројне светске награде и признања попут Златног одличја које јој је доделио министар културе Катра на Међународном уметничком симпозијуму или Признања за рад на Међународном фестивалу уметности у Индонезији. Када је постала заинтересована за сликарство и шта ову даровиту уметницу чека у наредном периоду прочитајте у наставку.
Када си у себи препознала дар за сликарство?
Моје детињство је прожето игром, од игре у блату, фарбања свега што може бити офарбано, до сликања целом одељењу како у забавишту, тако и у гимназији. Ако то подведемо под сликарство, онда је оно зачето веома рано. Најранији цртеж датира од периода када сам имала свега осам месеци. Но, праве слике мислим да стварам тек сада, са 29 година.
Када је бављење овом врстом уметности у питању, шта сматраш најважнијим сегментима?
Све је важно: таленат, енорман труд, константан рад, игра, срећа, велики људи, жеља, снови, упорност. Ако се све ово споји на прави начин и у право време, волим да верујем, да тада настаје уметност. Волела бих да досегнем то једног дана, да будем изабрана за тако нешто велико.
Шта те највише инспирише и доприноси твојој креативности?
Све може бити инспирација. Понекад нас призове нешто за шта никад не бисмо поверовали да може бити отварање нечег великог. Из овог разлога је важно да све ослушкујемо и повезујемо. У свима нама се крије креативност, но да ли ћемо је спознати зависи од бројних чинилаца.
Које су технике најзаступљеније у твојим радовима?
Све технике су подједнако присутне у мојим радовима. Када овладате техникама, то владање прелази у игру, кроз коју стварате сопствени систем изражавања. Ја још увек тражим свој.
На коју досадашњу изложбу си најпоноснија?
Најпоноснија сам на своју докторску изложбу, која је представљена у Галерији Прогрес ове године. Разлог је сложеност и достизање зрелости у одређеним сликама.
Чему ћеш се посветити у наредном периоду, који су твоји планови?
У Сингапуру представљам Србију на Међународном кампу за студенте докторских студија. Овај позив је веома важан за мене јер је тешко достижан. Након тога имам позив за Тенерифе, затим два позива за Малезију. Преговарам за изложбу у Лондону. Ово ме чека у блиској будућности, но надам се да ће се појавити још неке квалитетне понуде за приказ мог стваралаштва.
Јована Адамовић
