Када бисте неког питали да у кратким цртама опише Србију, одговор би вероватно гласио: земља најлепших жена, врхунских спортиста и добрих људи. Србија је земља која је свима великодушно отворила своју капију – студенти из суседних држава, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Хрватске, Црне Горе са задовољством пакују своје кофере пуне амбиције и жеље за знањем, и долазе у Србију, где стичу звање академског грађанина. Да бисте се уверили у овај податак, довољно је да једном дневно прођете кроз студентски кампус који врви од различитих акцената, дијалакета, језика. Свет у малом. Мноштво младих људи чији осмех на лицу показује да су направили прави избор.
Недавно сам на Филозофском факултету имала прилику да упознам момка који је дошао из Токија у Нови Сад и за само неколико месеци научио течно да говори српски језик. Фасцинирала ме његова храброст, упорност и снага воље. Насмејала сам се док је, помало несигурно, изговарао моје име и презиме и истог тренутка запитала шта је оно што странце привлачи да дођу у Србију. Да пређу толике километре, да би упознали нашу историју, културу и језик. Требало би да се поносимо тиме што неко у даљини машта да посети наше градове, обиђе наше културне споменике, научи кораке нашег чувеног фолклора. Требало би да чешће обилазимо наше музеје, позоришта, верске објекте и свакодневно се подсећамо колико смо богат народ.
Иако сам, при одабиру факултета имала могућност да изаберем град, односно државу у којој ћу студирати – изабрала сам Нови Сад и Србију. И опет бих. Јер широк спектар различитих факултета може задовољити свачије афинитете. Такође, мислим да и учење много лакше пада када гледате на предиван кеј или када током паузе у припреми испита прошетате Петроварадином или Змај Јовином улицом. Напуните се позитивном енергијом, еланом и зачас решите све студентске обавезе. Затреба ли вам помоћ, било какве врсте, довољно је да упитате првог пролазника који ће вам са срдачношћу и осмехом на лицу изаћи у сусрет.
Нигде таквих домаћих специјалитета, добре кухиње, таквог смисла за хумор и весеља! Сваки постигнути успех најбоље се прослави ручком на чувеним војвођанским салашима, а касније изласком који ће употпунити надалеко познати тамбураши.
Због свега наведеног, треба да останемо овде. Да се одужимо земљи чије смо погодности користили. Да постанемо добри радници у оквиру својих занимања. Да допринесемо својим пројектима и научним радовима да се о Србији свугде у свету прича само у позитивном контексту. Да останемо добри људи и у том правцу васпитавамо млађе нараштаје. Јер овде смо своји на своме.
Јелена Драпић
Фото: Марија Ердељи
