Групица новосадских студената Филозофског факултета који су ове године за изборни предмет одабрали и похађали русински језик упутили су се ка Куцури, а затим и Руском Крстуру на једнодневну екскурзију. Током путовања, највише пажње и позитивних коментара добила је етно-кућа „Отето од заборава“ која се налази у Куцури.
У малом месту покрај Новог Сада, поред зеленог раскоша по којем се јасно може видети које је годишње доба, налази се старинска, наизглед обична кућа. После само неколико степеница та наизглед обична кућа добија огромно значење и вредност. Из просторије у просторију успомене, традиција и занати се мењају и док полако корачаш и разгледаш, покушаваш да се замислиш у том, за нас сада незамисливом и далеком времену. Изгледа дивно, чаробно, вредно! У једној просторији налази се русинска ношња и ондашња одећа и обућа, која је углавном шарена, свилена, дужа и потпуно другачија од онога што се облачи данас. У ћошку седи лутка која шије руво неке црвено-беле боје и то даје посебну чар овој просторији. У суседној просторији такође постоје лутке, овог пута младе и младожење, али одело на њима се не разликује превише од данашњег. Богатство ове просторије лежи и у великим, на ондашњи начин намештеним креветима са прелепим плетеним јастуцима и понеким шифоњерима рађеним јединственим шарама и дезеном. Између њих је старински сто прекривен плетеним, зеленим столњаком са столицама и лутка која у прикрајку замишљено гледа. На столу је торта, и то она свадбарска!
И тако из просторије у просторију, студенти су показали своје интересовање постављајући којекаква питања домаћици ове етно-куће. Њој је било драго јер је то знак да се млађи нараштаји и даље занимају како се некада живело и кроз шта су све пролазили наши преци. Док се очекује одговор на загонетно питање о боци за сакупљање инсеката, илити „мухоловци“, поједини студенти знатижељно шећкају по ондашњој кухињи разгледајући прибор за јело, чаше, велике и мале ћупове свакојаких боја, фењере, ручно рађене мараме и шарене крпе, кухињске ормариће са стаклом, гледајући и застајкујући код фотографија на зиду које имају јединствену вредност јер нам боље дочаравају нечије животе. Посебну чар етно-куће чине и стари предмети, оруђе и алати којим је народ неговао свој занат и тиме отхрањивао своје породице. Домаћица је посебно похвалила ондашње фризерке док смо пролазили покрај кутка са дипломама, огледалима и прибором за шишање.
Ово је само кратак делић онога шта ова кућа представља. Желимо да и ви направите неколико ситних корака док широм отворених очију разгледате сваки кутак ових просторија који вас самим мирисом одводи у ондашње време, време када су наши преци живели, зарађивали и веселили се на начин који је представљен у овој, наизглед обичној кући.
Кристина Ивковић Ивандекић
Фото: Фејсбук страница Моја Војводина, мој дом
