Према Прусту ниједно ново путовање не представља потрагу за новим пределима, већ трагање за новим погледом. То су тренуци када се препуштамо интуицији, а радозналост и знатижеља да што више видимо и сазнамо, постају главни пратиоци. Да би обогатили своје студентско искуство, али и добили другачији увид у своју будућу струку, многи студенти се опредељују за разноврсне програме студентских размена, које их воде на места која нису ни сањали да могу да посете, а камоли живе одређено време у њима.
Вања Јовановић, апсолвенткиња Електронског факултета у Нишу, једна је од оних који су се одлучили на овај храбар корак, а програм Euroweb Plus омогућио joj je боравак од 6 месеци на Палма Де Мајорци. С обзиром на то да многима главну препреку представља неинформисаност о начину аплицирања на таквим програмима, Вања нам открива како је текао њен процес проналажења одговарајућег универзитета.
– Студирање у другој земљи није било опција све док нисам посетила пријатеље у Норвешкој, који су тамо отишли преко студентске размене. Видевши чари тих искустава и колико позитивних ствари може из тога да се изроди, пожелела сам да пронађем програм који би задовољио научну, али и авантуристичку страну моје личности. Данима сам на сајту Нишког универзитета истраживала програме који у понуди имају мој смер, рачунарство и информатика. Срећом, технички факултети су у предности што се тиче размена, те је избор био велики. Упркос томе, тренутак када сам видела Шпанију међу понуђенима, тачније Универзитет Балеарских острва, знала сам да ће ми то бити прво на листи жеља, и тако је и било – објашњава Вања.
За време размене Вања је написала дипломски рад на енглеском језику, у договору са менторима са оба универзитета. Иако је њен боравак подразумевао обавезе на факултету, добром организацијом времена било је могуће посветити се истраживању овог предивног острва. Дуге шетње на плажи, пејзажи као са разгледнице, плес до касно у ноћ, планинарење – све то острво нуди, стога и не чуди што је по речима наше саговорнице, лако навићи се на такав живот.
– Сви који смо ту били на размени, били смо свесни ограничености нашег боравка, те смо хтели да уграбимо што више утисака са Мајорке. Свакодневно смо планирали излете, обиласке, а одлагања није било, ма колико да смо исцрпљени од претходног дана – толика је била жеља да упијемо сваки детаљ овог места. Посебна погодност била је та што се острво може обићи бициклом – најдужа стаза којом сам возила била је стаза од 84 км. Менталитет људи, али и обичаји које негују, другачији су од оних са континенталног дела Шпаније. Мајорчани су опуштени и гостољубиви, и у том смислу веома слични нама – истиче Вања.
Осим Мајорке, Вања је део стипендије издвојила и за обилазак Мадрида и Андалузије, а свратила је и до Португалије. Са размене носи позитивне утиске, а доказ колико је ово чаробно острво утицало на њен живот је чињеница да је и по повратку у Србију наставила да негује љубав према латино плесовима коју је тамо открила. За крај нам открива да би сваком студенту препоручила да уколико наиђе на програм размене који се поклапа са програмом студирања, нимало не оклева.
– Познајем доста студената који су на овај начин обогатили своје студентско искуство. Без обзира на град и земљу коју су одабрали, нико се није вратио разочаран, већ сви буду препуни утисака и нових видика који им се отворе. Са једне стране, велика је ствар када се упознате са начином студирања ван наше земље, јер тако имате бољи увид у струку којом ћете се бавити. Са друге стране, људи које упознате, искуство које доживите живећи на неком потпуно непознатом месту дужи период, стварају трајне и драгоцене успомене – закључује Вања.
Станислава Анђелковић
