Наша млада глумица, Љума Пенов, недавно је заблистала на фестивалу у Њујорку када су филм „Црна Зорица“ и она као главна глумица добили две награде. Свестрана уметница великих потенцијала и креативности, усавршава се и развија своје таленте радећи неуморно и верујући да је свет најбогатији ако се посматра кроз уметност.
Шта ти је све донела упорност на професионалном и животном путу?
Са 16 година сам први пут изашла на пријемни, уписала сам из више покушаја јер није лако бити примљен за овај факултет. Упорност ми је донела доста тога. Радила сам и у другим државама, што у региону, што шире. Није ми било тешко ниједног тренутка. Увек се радујем томе, али док радим ни не мислим о успеху, ни овде нити било где.
Бавиш се и балетом, компоновањем, плесом, волиш дизајн и вајарство. На који те начин свестрана уметност у којој се проналазиш надограђује?
Из такве породице потичем, много тога сам учила и као мала, а касније сам и сама радила свашта. Тек после сам схватила колико је то за уметност важно, и за мене као особу, и због тога нисам престала да учим. Све може да се посматра или кроз уметност или не, а богатији смо ако макар покушамо. Ја свет посматрам кроз уметност, и не желим другачије.
Бавиш се и хуманитарним радом. Какав је осећај бити на тај начин испуњен?
Моју баку Елизабету нисам упознала на ногама, увек је седела јер је имала тешку болест. Уз њу сам одрасла и одувек сам желела да се шетам са њом, да гледамо свашта, али она није могла, а колицима није хтела, јер би је сви сажаљевали. А моја бака, отмена дама, то никад није дала, као што се никад као велики борац, није жалила да ми то видимо, а сигурно је и јако патила. Одатле та потреба, која ми се уткала од рођења, да сваком помогнем. Трудим се да то и чиним својим делима.
У ком смислу си богатија након свих глумачких остварења?
Не осећам то као богатство, већ као снагу, и мир и неке кораке ка вишем циљу, али мора даље у будућност да се трчи. И тежити јој што више и што боље можемо.
Која мудра поука је закључак када се осврнеш на своје богато уметничко искуство?
Ако је човек уверен у своје, то ће му и остати. Колико год пута пао, подићи ће се из блата, умити и наставити даље, веран свом животу и професији, и веран себи; себи најбољи пријатељ, али и непријатељ, ког мора савлађивати готово сваким даном.
Које особине су битне да млади поседују како би остварили своје циљеве и жеље?
Да буду упорни, верни томе што раде, мудри у свакој одлуци и животном задатку, и да никад себи не дозволе да не остваре себе и оду у таму живота. Мудрошћу треба тражити срећу и светлост кроз себе и једино тако, искрено и верно.
Сузана Марјановић
