Уколико слике говоре више од речи, стрипови заузимају почасно место! Још од појаве пећинског сликарства и сликовног писма, визуелно изражавање представља важну спону између људи. Цртачи стрипа стоје као стални подсетник значаја оваквог вида комуникације, те и поред постојања покретних слика, оне непокретне заузимају важно место.
У ред чувара девете уметности спада и лесковачка Школа стрипа „Никола Митровић Кокан“, која годинама одржава култни статус међу стрип цртачима. Налазећи се у поткровљу зграде Лесковачког културног центра, зидови овог простора обложеног цртежима, који су плод више генерација маштовитих младих људи, крију топлину, стваралачку атмосферу и традицију дугу 20 година.
Полазници ове школе освајачи су многобројних стриповских награда у региону: Гран-при Међународног салона стрипа у Београду, Гран-при Међународног салона стрипа у Велесу, Признање „Бранко Плавшић“ у Крагујевцу, само су неке од награда којима се могу похвалити. Као носиоци преко 100 међународних награда, своје радове излагали су на Балкану, али и широм света. Предавач и главни организатор Марко Стојановић истиче да награде нису саме по себи циљ.
– Награде више служе као средство мотивације. Мој задатак је да својим ученицима пронађем конкурсе како би њихов рад био изложен, а они добили признање за уложени труд. Ипак, услов за напредак је стално такмичење са самим собом, а не са другима. Да сам такав став успео да пренесем говори и чињеница да бивши полазници школе, и када их живот одвуче на другу страну, наставе да гравитирају ка месту где су открили чари ове уметности – објашњава Марко.
Лесковачка школа стрипа већ 18. годину заредом организује Балканску смотру младих стрип аутора, најстарији фестивал стрипа на територији бивше СФРЈ. Број излагача сваке године расте, те је прошле године са 1719 учесника из 36 земаља са пет континената, постао најмасовнији фестивал стрипа на свету.
– Сваке године дође нам много цртача стрипа и великих звезда у том свету. Током три дана разноврсног програма, овај простор претвара се у стрип комуну, где се у току, али и након званичног програма људи друже, цртају, консултују, повезују, и фестивал постаје плодно тло за рађање нових идеја и познанстава. Захваљујући креативној атмосфери, посетиоци се увек враћају доводећи нове госте – истиче Марко.
За крај, Марко нам открива да процес настанка стрипа није једноставан и да је сценариста стрипа онај који тај процес започиње.
– Све почиње од стрип сценаристе који описује цртачу шта да црта. Неки људи обједињују ове таленте, али искуство је показало да постоје људи који се боље изражавају речима и они који се боље изражавају сликама, те да врхунски резултати настају симбиозом њихових талената. Након усаглашавања идеја сценаристе и цртача, стрип се црта графитном оловком, потом тушем и на крају се колорише и штампа – закључује Марко.
Ипак, да сложеност настанка стрипа не утиче на полазнике, показују и деца која су можда тек научила да пишу, а већ се консултују око цртања и завирују једни другима у радове. Ту су и средњошколци, али и студенти, а све их спаја жеља да баш у овом поткровљу проводе време размењујући идеје и савете. Прилику да своје радове прикажу јавности добиће на овогодишњој Балканској смотри младих стрип аутора, 24. јуна, за коју се надамо да ће и ове године поставити рекорд по броју учесника.
Станислава Анђелковић
