Уколико се водимо Гетеовом дефиницијом шаховске игре, према којој она представља испит ума, за Александра Инђића слободно можемо рећи да је тај испит успешно положио! Са само седамнаест година постао је најмлађи српски велемајстор у шаху, док је победом 2014. године на Шампионату Србије постао и најмлађи државни првак у шаху у историји наше земље. Овај момак учествовао је на бројним међународним турнирима, у Бугарској, Словенији, Турској, Катару, на којима је запажен као перспективан шахиста. Тренутно је у Америци, где студира психологију и игра за шаховски тим Универзитета у Даласу, са којим учествује на турнирима широм Америке.
Од детињства си показивао интересовање за шах. Шта те мотивисало да то прерасте у нешто више од хобија?
Мотивација је дошла као комбинација више ствари. Мој отац је интернационални мајстор, те је брата и мене увео у свет шаха. Почео сам да наступам на дечијим турнирима, a временом су се појавиле прилике које су ми омогућиле даљи напредак. Најбитнија међу њима је, свакако, почетак рада са чувеним велемајстором Драшком Велимировићем. Тада сам почео озбиљно да се бавим шахом, а решеност да се потпуно посветим овој вештини, постала је неупитна.
Као учесник турнира широм света, да ли можеш неки од турнира посебно да издвојиш, и по чему?
Посебно бих издвојио Шаховску oлимпијаду у Тромзеу, у Норвешкој. Олимпијада се одржава на сваке две године и на њој учествује преко 150 репрезентација из целог света. Наступати за сениорску репрезентацију и борити се са најјачим тимовима, у којима наступају бивши и садашњи светски шампиони, било је веома инспиративно. Прилика да на таквом догађају представљам Србију и уживо посматрам игру најбољих шахиста је незаборавна.
Шаховске партије захтевају велику менталну снагу и дуготрајну концентрацију. Како се припремаш пред меч?
Неколико сати пре партије покушавам да схватим које су противникове слабије и јаче стране, и на тај начин одређујем које ћу „отварање“ и стратегију користити. Када завршим са шаховском припремом, трудим се да се опустим и скренем мисли са предстојећег меча, јер не желим да себи стварам притисак. Потпуна концентрација креће оног тренутка када уђем у салу за игру.
Какав је твој однос према игрању шаха против компјутера?
Компјутер је сваком озбиљном играчу неопходан и користан у провери идеја и у скенирању противника. Ту нема фер борбе, јер он рачуна хиљаде потеза у секунди и увек бира најјачи, док човек до одлука долази синтезом знања, искуства и интуиције. Игра човека зависи од расположења, форме, свежине, док машина тих проблема нема. Уосталом, то је једна од лепота шаха, борба личности и различитих стилова, а компјутер помаже у напретку и отклања грешке.
Шта очекујеш у будућем периоду?
Освајањем титуле велемајстора остварио сам један од битних циљева које сам себи зацртао. Тај успех ми је дао самопоуздање и мотивацију да наставим даље. Из данашње перспективе схватам да је то био само почетак и да је сваки следећи корак ка врху све тежи. Сви моји планови везани су за шаховски напредак. Следећи циљ ми је да уђем међу најбољих 100 шахиста на свету, а онда да наставим даље.
Станислава Анђелковић
