Од храма посвећеног музама (mouseion) до установе која чува збирке предмета, односно докумената и складишти знање о њима, дуг је и променљив пут. На том путу јавило се и питање функције музеја. Да ли је улога музеја естетска, едукативна или пак научна остаје неутврђено и до данас, а одговор није само ствар теоријских препуцавања већ утиче и на политику музеја, позицију у друштву, али и на свест самих посетилаца.
У другој половини 20. века значај едукације се враћа у музеје и препознаје се важност њене улоге у комуникацији са публиком. Забава и осећање приснијег контакта постају ставке на којима се све више инсистира, не би ли се музеји престали означавати као усамљене и изоловане институције. Битан моменат у мењању начина доживљавања музеја и постизању блискости са посетиоцима, представља догађај познат као Ноћ музеја. Основна идеја је да се музеји демистификују и прикажу приступачнијим својој публици, у термину који је углавном резервисан за забаву и растерећење од свакодневнице.
Иако се данас овај културни спектакл одржава у градовима широм света, прва Ноћ музеја одржала се у Берлину 1997. године под називом „Дуга ноћ музеја“ (Lange Nacht der Museen). Европом се идеја брзо пронела, те су дешавања тог типа кренула да ничу по разним градовима, добијајући национални, регионални или локални карактер. Посетиоци су добили прилику да музеј виде у новом светлу, ван музејског радног времена, али и у новом руху, јер мимо приказивања сталних поставки и тематских изложби, организовали су се разноврсни едукативни, културни и аниматорски програми.
Европским градовима се ширила популарност оваквог вида представљања музеја, те је одзив постајао већи, а људи су једва дочекали могућност комуникације са великим институцијама у којима су се до тада осећали као пролазници. Захваљујући повољној друштвеној клими, у Француској је 2004. дошло до идеје да се организује јединствена „Европска ноћ музеја“ која ће се одржавати свуда у исто време, а то је субота најближа 18. мају, као Међународном дану музеја.
У Србију је Ноћ музеја ушла на мала врата, првобитно организована у оквиру других градских манифестација (нпр. у Ваљеву је прво била у склопу фестивала „Тешњарске вечери“). У Београду је прва Ноћ музеја организована 17. априла 2005. године. Међутим, прва „Европска ноћ музеја“ одржана је две године касније, 19. маја 2007. године, чиме се Србија придружила осталим европским земљама. Та година је значајна по томе што се манифестација проширила и на територију ван Београда – одржана је у још девет градова.
Сада се „Европска ноћ музеја“ већ одомаћила у Србији, а ове године, магично музејско вече приредиће се 21. маја. Очекује се око 250 дешавања у више од 60 градова, која посетиоцима нуде обиласке нових светова до ситних сати. Спој науке и забаве у овој ноћи делује несвакидашње и доводи до дугог чекања у редовима пред местима која су раније доживљавана као строга и затворена. Ова размена знања и гостопримства најважније је што институције могу да понуде, а на вама је да их истражите и уживате у томе.
Текст: Станислава Анђелковић
Фото: Марија Ердељи
