Да је наша земља колевка талентованих и успешних спортистa, пример је млада пливачица Ивана Нинковић. Ова двадесетогодишњакиња је одлична студенткиња друге године инжењеринг менаџмента на Универзитету у Аризони у америчком граду Темпе. Европско јуниорско првенство у Београду, Светско сениорско првенство у Шангају, Европско првенство у Дебрецину, само су нека од такмичења на којима се окитила медаљама. Била је учесница Игара у Лондону 2012, а сада се бори за визу за Рио де Жанеиро, где ће се окупити најбољи светски спортисти. Будући да тренира у тиму чији је главни тренер Боб Боумен, тренер Мајкла Фелпса и америчке репрезентације, нема сумње да су Иванини снови на корак до остварења.
Како теку припреме за такмичење које представља врхунац успеха у каријери једног спортисте?
Циљ ми је да се изборим за наступ у Рију. Након пливања на колеџу (25-јардски базен), у наставку сезоне прелазим у 50-метарске базене, где ћу на митинзима у Америци покушати испливати што бољи резултат и што боље се припремити за долазак у Европу. Пливаћу више дисциплина из олимпијског програма, а приоритет ми је 100 метара прсно. Такмичења ће бити прилика да проверим форму.
Како си се осећала када си 2012. године пливала за своју земљу и какве успомене носиш из Лондона?
То сам успела да остварим са шеснаест и по година. Заиста је посебан осећај бити међу 10000 најбољих спортиста на свету. Срести своје спортске идоле, дружити се са њима, причати и на крају се такмичити је незаборавно искуство. Имала сам прилику да упознам Новака Ђоковића, Хусеина Болта, Серену Вилијамс, Коби Брајанта и многе друге.
На који начин си се информисала о студирању у иностранству и уопште добила шансу да постанеш њихов студент?
Ја сам своју будућност видела у добром образовању и наставку пливачке каријере. Спојити те две ствари тренутно је могуће у САД, где се много улаже у школовање и спорт. Највише сам се информисала преко интернета. Поред успеха у пливању, морала сам да положим и тестове из енглеског језика. Након тога, аплицирала сам на неколико престижних колеџа, и на крају се одлучила се за Универзитет у Аризони. Универзитет у Аризони ми је дао пуну стипендију која обухвата трошкове становања, хране, уџбеника, тренирања, опреме, путовања на такмичења и др.
Како успеваш да ускладиш посвећеност учењу и пливачке тренинге?
У самом граду Темпе живи 82000 студената. На првом месту је школа и обавезе према универзитету. Сваки студент има свог ментора. Важно је редовно похађати школу и испуњавати свакодневне задатке. Седмично се мора испланирати по 10 сати учења. На колеџу влада тимски дух тако да свако жели да ти помогне. Дан је испуњен обавезама, али тако да имате времена и за одмор.
Шта би поручила младим људима који желе да крену твојим стопама?
Свако у животу треба да постави циљ коме ће тежити. Одрицање и труд се исплате ако човек верује у то. У животу се све врати кроз успех и задовољство.
Јелена Драпић