Све што нисте знали о Ускрсу

 

На данашњи дан хришћани прослављају највећи црквени празник, васкрсење Христово – Ускрс. Шарена јаја, која симболизују радост, славље и нови живот, незаобилазна су на  домаћинским трпезама. Осим јаја, симбол Ускрса је и зец, а у наставку вам доносимо 10 интересантних чињеница о овом празнику.

 

 

  1. Највеће ускршње јаје направљено је у Италији 2011. године и било је високо преко 10 метара и тешко око 7200 метара, што значи да је било више од жирафе и теже од слона.
  1. Симбол Ускрса је зец, а одговор на питање зашто баш он носи кокошија јаја вероватно се крије у антици, где је зец због свог брзог и честог размножавања био света Афродитима животиња. Англосаксонским народима зец је представљао земаљско утелотворење богиње плодности Истер.

EMP_1963

  1. Јаје прекривено дијамантима продано је 2007. г. за „само“ 9 милиона долара. Оно је било веренички поклон руске краљевске породице француском барону.
  1. Раније су и переце биле повезиване са Ускрсом јер су испреплетани делови пецива подсећали на руке прекрштене у молитви.
  1. Давање јаја некоме на дар за Ускрс потиче из обичаја који је практикован још у Старом Египту у ком је јаје било симбол новог живота.

EMP_1968

  1. Према неким истраживањима, 76% људи на чоколадним ускршњим зекама прво поједе уши.
  1. У Норвешкој се за Ускрс на телевизијама приказују детективски филмови, часописи објављују детективске приче, а чак се и на картонима млека могу прочитати приче о нерешеним убиствима.
  1. Највеће ускршње јаје икад направљено било је тешко преко 9 тона.

EMP_1973

  1. Највећи чоколадни зека направљен је у Јужној Африци 2010. године и био је тежак око 3 тоне.
  1. На Ускрс се код нас може чути више варијанти истог поздрава – Христос васкрсе. То је зато што се од 13. века до данас мењао српски језик, па тако облик васкрсе припада српскословенском језику (који је код Срба био актуелан од 13. до 18. века), а облик воскресе рускословенском језику (који се код Срба први пут употребљава у 2. пол. 18. в. а у српској православној цркви до данас). Народни изговор ове речи – ускрсну – није се задржао у поздраву.

EMP_1969

 

Текст: Сања Ђукић

Фото: Марија Ердељи

Коментари

Leave a reply