Зашто је Празник рада баш првог маја?

Празник рада слави се првог маја као међународни празник радничког покрета. Омладинске новине за вас су припремиле кратку историју овог празника како бисмо се подсетили разлога настанка Празника рада.

Амерички радници 1886. године траже осмочасовно радно време. Чикаго је био центар покрета, центар где су радници агитовали месецима и уочи 1. маја те године већи део чикашке производње је обустављен због штрајкова.
У понедељак, 3. маја туча у којој су учествовале стотине избила је у Мек Кормик Риперу између радника чланова синдиката, који су били спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату које је Мек Кормик запослио уместо њих. У тучу се умешала полиција која је убила четири члана синдиката, док је повређених било много.

Група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом позвала је раднике да се наоружају и 4. маја учествују у масовним демонстрацијама на Тргу Хејмаркет. На масовне демонстрације дошло је 3.000 радника, а особа чији идентитет никад није утврђен, баца бомбу која је убила седам, а ранила 67 полицајаца.

Градске и државне власти оптужиле су осам анархиста за убиство и четворицу осудиле на смрт. Радници Чикага и грађанство праве колону од 250.000 људи док је Парсонова погребна поворка пролазила градом како би изразили своју солидарност са погубљеним радницима. Од тада, на Првом конгресу 2. интернационале одржаном 1889. одлучено је: „Први мај је заједнички празник свих земаља на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“. До данашњег дана, како у нашој земљи, тако и у целом свету, тај дан се обележава у спомен мученицима са Трга Хејмаркет.

Прва земља у Европи која је почела да га обележава била је Немачка. У Србији је Први мај први пут обележен 1893. године протестним скуповима у Београду. Некада су се уочи овог празника палиле логорске ватре, а на дан празника окупљао се народ уз пригодне говоре синдикалних функционера, рецитовала се поезија и играла фолклорна друштва на разноразним излетиштима. Од седамдесетих година прошлог века ситуација се мења и све мање се инсистира на говорима и културним програмима, а радници свој слободни дан искориштавају на роштиљу у природи и неформалним дружењима. У неким развијеним земљама радници и даље на овај дан захтевају бољи положај и организују мирне демонстрације са циљем да се радницима широм планете обезбеде бољи услови, краће радно време и већа заштита на раду.

фото: Марија Ердељи

фото: Марија Ердељи

Желимо вам срећан Празник рада!


Кристина Ивковић Ивандекић

Коментари

Leave a reply