Угљеша Цолић је завршио средњу уметничку школу „Богдан Шупут“ у Новом Саду, у којој се, како сам каже, заинтересовао за сликарство. Сликарство је потом дипломирао и мастерирао на Академији лепих уметности у Београду у класи мр Саше Филиповића. Тренутно је на докторским студијама на Академији класичног сликарста у Сремској Каменици.
Угљешине слике су експресивне, сликане широким и слободним потезима, а оно што га највише занима је однос између простора и тела. Његови актови не тематизују лик насликане особе, већ отварају питање о смислу лепе телесности као такве, о извору лепоте и лепоти као метафизичком појму. Осим акрилне технике и уља на платну, Угљеша телесност истражује и у тродимензионалним формама, фигурама у дрвету. На питање колико времена дневно посвећује стварању, добили смо врло једноставан одговор – максимално.
– Трудим се да што више времена посветим сликању. То колико ћу времена провести радећи на једној слици, зависи од много фактора: формата, материјала, технике. Али емоције које ме обузимају у току самог процеса су увек исте: то је огромна количина енергије која је каналисана у стваралачки рад. Без посвећености и рада немамо ништа – објашњава Угљеша.
Овај млади сликар досад је имао 27 самосталних и преко тридесет групних изложби, и учествовао је на тридесетак ликовних колонија у земљи и иностранству. Главни покретач му је, како каже, константна жеља да сазна и открије нешто ново.
– Веома сам радознао и имам изразиту жељу да се усавршавам и да сазнам нешто ново. То може бити о односу према материјалу, према околини, однос самог материјала. Ново сазнање и искуство може се доживети и кроз интересантну књигу или кроз добру изложбу. То ти да надахнуће, искуство и сазнање и на интелектуалном и на емотивном плану – каже Угљеша и додаје да је најбитније имати циљ.
– Ако неко има јасну удеју и циљ чиме ће се бавити и ако жели да се усавршава у некој области, онда наравно, све буде лакше. Али ако немаш мотивацију ни амбицију, нећеш моћи ни да се посветиш ономе што радиш.
Угљеша је и један од оснивача Удружења независних уметника Нови Сад (УНУНС), које сваке године расписује међународни конкурс малог формата у дисциплинама: цртеж, графика, слика и фотографија.
– УНУНС је заправо настао из потребе неколико нас, колега са академије, за лакшим организовањем изложби, излагањем и бављењем уметношћу уопште. Циљ УНУНС-а је промоција младих сликара и афирмација њиховог уметничког рада. У међувремену ова идеја израсла је у нешто више и сада се већ 4. пут одржава годишњи међународни конкурс малог формата у 4 категорије. Тренутно је отворен позив за овогодшњи конкурс који ће трајати до 15. августа – каже Угљеша.
Када смо га питали ко је Угљеша за десет година, млади уметник је одговорио у свом маниру – Сликар који је на путу да открије нешто.
Он каже да је поента у откривању, у сазнавању, у самосазнавању и константној тежњи да постанемо бољи.
– Пре свега треба имати циљ. И треба преиспитати и бити сигуран да је управо тај циљ прави циљ. Данас људи често губе жељу и вољу и не виде смисао и поенту, а то не сме да нам се деси. Једном је неко рекао: „Контантна борба на живот и смрт ме натерала да схватим да сам жив“. Мислим да се ту негде крије објашњење и истина – објашњава Угљеша и додаје да је једини савет који се може дати онима који тек крећу пут уметности да не одустају, да раде, и да се боре за себе и свој рад.
Текст: Сања Ђукић
Фото: Марија Ердељи и Ненад Карлић
1 Comment