Пронађи авантуру ван своје зоне комфора – из Новог Сада у Атину

Прочитајте како је било Растиславу, студенту Високе техничке школе у Новом Саду, на његовој волонтерској пракси у Атини, прошлог лета.

Шта је AIESEC?  То је питање које сам себе питао чак и када сам улазио у аутобус, 12. јуна у 17.30 ч. Како је тако озбиљна и темељна организација одлучила да мене пошаље у Атину, у Грчку, на шест недеља, не би ли радио на себи и постао боља особа у процесу?

Пут је дуго трајао и дао ми је време за рефлексију о свему што је иза мене и свему што ме чека. Истина је у томе да се за ово не може психички припремити. Потребан је скок вере, скок у непознато, скок у воду, у нади да ће инстинкти прорадити и да ћеш запливати. У аутобусу сам седео покрај човека који је одлучио да се свега одрекне и замонаши на Светој Гори. Старији господин, љубазан и пријатан, поверио ми је своју причу, што ме је даље навело на размишљање и схватање суште реалности. Моје име је Растислав Филип и имам 20 година. Успешан сам студент графичког дизајна, а аутобус у коме седим води ме у нешто што нисам у потпуности схватио. Све до вечери 13. јуна, када су се целокупан AIESEC NKUA (једна од три канцеларије које су присутне у Атини) и студенти на програмима попут мог, који тренутно обитавају у граду, сакупили да ми пожеле добродошлицу.

Након 20 сати проведених у путу, и још толико на ногама одмах након тога, четири кафе и свега две дремке, осећао сам се живље него икада раније. Нервозе и поспаности није било и чудио сам се сам себи на томе како сам и даље будан и активан. Уместо тога дошла је жеља за животом и жеља за радом на себи, у друштву у коме се некоме ко заостаје пружа рука подршке и широк осмех, а не одбијање и осуђивање. Рекао сам себи да се желим овако осећати и када се вратим кући, знајући већ тада да ће се пројекат завршити за шест недеља. Одлучио сам. Желим да будем члан AIESEC-a и помогнем другима на исти начин на који су други мени помогли. На крају крајева, то и није тако тешко. Све што је потребно је пружити руку и осмехнути се.

Наредних седам недеља (првобитних шест се продужило) претворило се у нешто што, као што већ рекох, није могуће дочарати речима. Потребно је то осетити на својој кожи, својим чулима. Живети у једној кући, под једним кровом, са цимерима из шест различитих држава више од месец дана, натера особу да отвори очи једном сасвим другачијем, новом свету, за који она није била свесна да постоји. Ако бих морао да опишем искуство што је краће могуће, то би изгледало овако: „Мој живот није кренуо по плану, и то је океј. Пробудио сам се.”

Оно што Global Citizen програм пружа студентима је да упознају нове људе другачијих религија, националности, навика и схватања, паралелно волонтирајући у некој од многих невладиних организација којима је потребна помоћ некога ко гледа на ствари из другачије перспективе од људи који већ живе у њиховим земљама. У мом случају, радило се о организацији „The Smile Of The Child”, која се залаже за заштиту деце без родитеља, и малолетника који потичу из проблематичних породица или су жртве судских спорова. Моја пракса се заснивала на мојој струци и графичкој изради промотивних материјала за њихове акције и догађаје, што иако није укључивало директан контакт са децом која обитавају у домовима организације широм Грчке, индиректно је утицало на финансије саме организације.

Једна од ствари које, такође, нисам био свестан, јесте колико AIESEC може да повеже људе чији се путеви у било ком другом случају не би сусрели. Било да се радило о девојци са којом сам проводио добар део свакодневице радећи на истом пројекту, Емилy, или се радило о небројеним студентима из различитих земаља, или Грцима (како  AIESEC -у па тако и људима изван организације) који су нас оберучке прихватили, једно је сигурно – најбоље ствари на свету заправо нису ствари. То су људи које упознајемо, доживљаји које памтимо заувек и моменти у којима се осећамо бесконачно, као део нечега већег, нечега што има добре намере.

Где сам сада, месец дана након повратка у Србију? Одлучио сам да наставим своје искуство, свеснији више него икада о томе како се свет заправо окреће. Постао сам део AIESEC канцеларије у Новом Саду, спреман да наставим лично и професионално усавршавање, окружен људима који теже ка истом циљу, свако из своје перспективе.

Више информација о Global Citizen програму можете пронаћи на сајту организације AIESEC или facebook страници.

Коментари

Leave a reply