Љубав према математици насталу у основној школи Алекса Константинов је, захваљујући преданом раду, успео да преточи у још једну златну медаљу. Ученик завршне године Математичке гимназије у Београду рођен је у Кикинди и још у раном детињству је схватио да ће математика увек бити део његовог живота. Поред неминовног талента који поседује када је у питању ова дисциплина, поред много вежбања и одрицања, успехе је низао и захваљујући наставницима који су му додатно помагали око задатака. Овај осамнаестогодишњи момак је доказ да наша земља итекако има на кога да буде поносна и да није спорт једино у чему смо добри. Алекса је стипендиста фондације Евро за знање која стипендира ученике и студенте. У својој колекцији има велики број медаља и признања са великих светских такмичења. За Омладинске новине говори о љубави према математици, мотивацији и успоменама које носи са досадашњих такмичења.
Ко је главни кривац за то што је математика данас твоја највећа љубав?
Није нико конкретно кривац за то, мени се математика једноставно највише свиђа од свих наука. У великој мери је за то заслужна моја наставница из основне школе, Десанка Чепелник, која ми је лепоту математике додатно приближила. Често је остајала са мном после часова како бисмо заједно решавали задатке.
Колико вежбе, труда и одрицања је потребно да се на крају постигне овако велики успех?
Потребно је доста вежбе, труда и одрицања. Оно што је можда најбитније јесте максимална посвећеност у току рада. Важне су и друге ствари, на пример треба добро организовати време како бисте поред онога што радите и у шта улажете највише енергије, нашли времена и за друге битне ствари у животу.
Досад си учествовао и на другим такмичењима и постизао изузетне резултате. Које од њих ћеш заувек памтити и по чему?
Најдража такмичења су ми овогодишње такмичење у Казакхстану, како због одличних резултата, тако и због времена које сам тамо провео. Цела екипа се одлично слагала и атмосфера међу нама је била одлична, јако смо се лепо дружили и ни у једном тренутку нам није било досадно. Прошлогодишња олимпијада на Тајланду такође, пре свега због златне медаље, а и због дивних ствари које сам тамо видео. Такмичење у Москви 2014. ми је једно од најдражих, тада сам ишао на кошаркашку утакмицу ЦСКА – Уникаха, на којој је наш кошаркаш Милош Теодосић одиграо једну од најбољих партија у својој каријери.
Које задатке си себи поставио за наредни период?
Сада ми предстоји да наставим да радим, али и да уживам у завршној години средње школе.
Који савет би дао младима који теже да буду успешни у ономе што раде?
Пре свега битно је да волите оно што радите. Поред тога, важна је и истрајност. Трудите се да се у сваком тренутку максимално посветите ономе што радите.
Јована Адамовић
