Дипломирала је Харфу на Академији у Новом Саду, као и Снимање и обраду звука на Академији у Београду, a специјализирала је Менаџмент културе и уметности на Факултету организационих наука у Београду. Поред класичне музике, свира и компонује поп-рок, експериментално-амбијенаталну и ирско-келтску музику. Oрганизаторка је интернационалних едукативних пројеката где помоћу уметности ради на неформалној едукацији и повећавању социјалне инклузије младих. У Новом Саду је отворила прву приватну школу харфе у Србији, а стиже и да на часовима јоге свира медитативну музику. Упознајте Жељку Милошевић.
Како би представила харфу и своју музику нашим читаоцима?
Харфа је грациозна, нежна, некако узвишена и најпре ретка. Обично људи кажу: „То је онај инструмент који свирају анђели”, а деца: „То је оно из цртаћа”. Ја бих је представила као чаробни инструмент са пуно жица који има мио и мекан звук који готово сваком прија. Музика коју свирам углавном је лагана и амбијентална. Свирам и обраде познатих поп, рок и евергрин нумера.
Како харфа делује на тебе и шта ти је све донела?
Харфу доживљавам као део себе. Чини ме срећном, испуњава ме. Прија ми када је свирам, а највише волим да свирам драгим људима. Она ме чини другачијом. Харфа ми је донела испуњење једног од мојих највећих снова, а то је да путујем. Исто тако, пружа ми сјајан начин да се изразим и да каналишем своју енергију. Донела ми је успех и многе креативне могућности.
По чему се келтска харфа на којој ти свираш разликује од „обичне харфе“?
Келтска харфа се од концертне, тзв. педалне харфе, разликује пре свега по томе што нема педале. Уместо педала често има тзв. прештимаче. И педале и прештимачи служе за мењање тоналитета, тј. сваку жицу додатно крати чиме се добија други тон (као беле и црна дирке). Келтска харфа је мањих димензија и има мањи број жица (нпр. 22, 26, 34, 36…) док концертна има око 48. Келтске харфе могу бити и заиста мале, па се током свирања држе на коленима. На њој се поред класике, може изводити и наша прелепа изворна музика, као и било која популарна нумера, како соло, тако и у комбинацији са неким другим инструментима..
Колико је труда потребно да би се савладало свирање овог чаробног инструмента?
Иако већина људи мисли да јесте, ја је ипак не бих сврстала у инструменте које је тешко савладати. Као и сваки други инструмент, она захтева посвећеност, вежбу, концентрацију. Врло је „логична“ и занимљива.
Како си дошла на идеју да спријатељиш јогу и харфу? Зашто харфа позитивно делује на људе који се баве јогом?
То је била замисао мог друга који увек има генијалне идеје. Ја сам је само спровела у дело. И сама сам љубитељ јоге, а сматрам да музика уживо много више прија и благотворно утиче на вежбаче. Харфа је блага и ненаметљива, па с тога већини људи баш такав звук прија. Уједно, харфа је позната у музикотерапији, а постоје и јако лепе легенде по којима је харфа од давних времена лечила људе. Пошто је код нас харфа редак инструмент, на неки начин привилегија је вежбати баш уз њене звуке.
Чланица си групе Feabrik. У чему се рад са групом разликује од самосталног рада?
Feabrik је мултимедијална група. Музика коју свирамо је ауторска и амбијентална, са призвуком келтске музике – што се подудара и са мојим самосталним радом. Поред тога, као што сам и поменула, често свирам обраде популарних нумера и филмске музике, како сама, тако и у дуету са виолином. Feabrik је уметничка прича, док остало има призвук комерцијалног са циљем да се приближим већем броју људи.
Који наступи су на тебе оставили најјачи утисак?
Наступи у иностранству, углавном у оквиру различитих уметничких симпозијума, јер ти наступи у позадини имају и дружење, стварање, емоцију. Издвојила бих наступе у Израелу 2014. и Истанбулу 2009. где сам свирала пред публиком из различитих делова света у име мира.
Шта би једна свестрана и успешна млада особа из Србије попут тебе поручила нашој омладини?
Све је могуће ако довољно јако желиш, па с тога: искрено желите и истрајте у томе!
Данијела Шиловановић
