„Не одустајте од својих снова и жеља, борите се за оно у шта верујете и једног дана ћете успети“.
Ово вам поручује Никола Тепавац из Кикинде који се бави проналазаштвом већ неколико година, а Факултет техничких наука у Новом Саду који студира, помаже му да у томе буде још бољи. У свет техничких наука увео га је његов отац Стеван. Њему је посветио своју награду за најиновативнији пројекат, освојену на светском такмичењу у Америци. Тамо је провео годину дана као један од 17 студената из Србије који су отишли на размену студената преко програма „Undergraduate Exchange Program Serbia & Montenegro“.
Како је на тебе утицао живот и студирање у Америци?
За мене је све то била једна предивна авантура! Иако сам се изгубио безброј пута, успео сам научити много тога. Живот у Америци много је другачији од живота у Србији,што се може и очекивати јер је и животни стандард другачији, као и људи. Колегијалност међу студентима је одлична, орагнизовали смо групе за учење и припреме за тестове. Овај тип вршњачог учења је у неким случајевима више помогао од предавања. Верујем да ће у професионалној каријери бити од великог значаја мрежа познанстава коју сам тамо изградио.
Прошле године си добио награду за најиновативнији пројекат на такмичењу у организацији Америчког друштва инжењера. Можеш ли нас упознати са својим изумом?
Циљ такмичења је да инспирише и подстакне младе инжењере да креативно размишљају и створе нешто ново. Пројекат је врста роботског простетика људске руке. Израдио сам пројекат у сарадњи са двојицом америчких колега, Скотом Хиломи и Чарлсом Дејвисом. 3Д штампа нам је омогућила да шака буде из једног дела, где су зглобови прстију флексибилни и опонашају опругу, чиме смо избацили половину тетива за актуацију прстију. Приликом руковања са протезом може се осетити осећај близак додиру људске руке.
Kако су твоји претходни изуми утицали на тебе и твој рад?
До сада сам направио робота за преношење експлозивних направа, хуманоидног робота високог 160цм у две верзије, неколико робота на даљинско управљање, неки минијатурни ветро генератор, хуманоидне роботске руке и слично. Ови изуми немају неку велику примену у свету јер су у питању прототипи на којима сам се учио, али били су озбиљна подлога за мој будући рад, што се одразило и победом на светском такмичењу.
Колико је маште, воље и рада потребно за стварање нечег досада невиђеног?
Највећим делом потребна је воља и рад да би се нешто створило, јер свако може смислити нешто, али треба бити истрајан и заиста то створити. Машта има доста утицаја при смишљању изгледа, функције и израде изума. Сви изуми проистичу из потребе за нечим, па се увек анализом неког проблема почиње.
Као један од десет најбољих младих научника у Србији шта би поручио својим колегама?
Свим колегама са техничких наука поручујем да издрже све и вредно раде, јер се после све исплати. Не одустајте од својих снова и жеља, борите се за оно у шта верујете и једног дана ћете успети. Будите они који ће развијене услове направити у Србији, јер ми смо ти који могу донети промене на дуго време.
Данијела Шиловановић