Загрљај – осећај који се не заборавља. Додир који се вечно памти. Када нам се тела споје, постајемо срећни и блиски.

Свако од нас у тешким тренуцима прво помисли како би загрлио вољену особу. Некако нас обузме осећај топлине и сва немоћ нестаје. Неко постаје храбрији, одлучнији, неко веселији и срдачнији.

Ускоро се ближи и 14. фебруар – Дан заљубљених. Свако од нас замишља шетње удвоје или неку интимну вечеру. Али, опет, када склопимо очи, помислимо на сцену грљења. То је енергија која искаче из наших пора и то је потреба за ширење љубави.

А, да ли сте знали да је танго плес загрљаја, додира и стварања блискости? У многим плесним школама, где се преферира танго, практикује се промена плесних партнера. Разлог? Стварање осећаја блискости и повезаности. На такав начин се сви плесачи боље упознају и постају опуштенији у плесу, што је за танго јако битно.Замислите два странца која имају само једну заједничку ствар – танго! И само та једна ствар их зближава. Зар није чудесан загрљај?

Ако се таква блискост ствара међу странцима, можете ли замислити какву повезаност ствара међу познаницима, пријатељима, љубавницима?

Запамтите следеће:

Сваког дана када устанете, загрлите особе са којима живите!

При сваком сусрету са драгим људима, грлите се!

Док разговарате са пријатељем, загрлите га! Грлите се стално!

Загрљаји су бесплатни, а стварају најскупљи осећај на свету – блискост! Особа преко пута биће вам захвална јер ћете је учинити срећном. А осећај среће и осмех на лицу вољене особе су тренуци који се вечно памте.

 

Текст: Марија Томичић

Фото: Марија Ердељи

Leave a comment