Хиљаде звукова, буке и олуја се налазило у мени док их нисам искомпоновао на папиру. Лудвиг ван Бетовен
Музика одувек буди у свима најдубља осећања, зближава и покреће, а то својим песмама показује и млада уметница Дијана Јашаревић (21) из Новог Сада која је недавно снимила две песме на италијанском језику.
Певањем је почела да се бави са седам година. Тада је први пут наступила на дечјем фестивалу Цврчак, на ком је и освојила прво место. Завршила је нижу музичку школу за клавир. Поред клавира, свира још гитару и бас гитару.
Са својим некадашњим бендом Стена учествовала је на различитим музичким фестивалима попут Омладина у Суботици, затим Дан Д и Демо мастерс у Београду. Како се састав бенда све чешће мењао, одлучила је да почне сама да ствара ову врсту уметности, а са нама је поделила шта за њу значи музика, зашто сада наступа сама и шта италијански језик чини јединственим.
Због чега си одлучила да почнеш самосталну каријеру?
Са дванаест година сам основала бенд. У почетку нас је било троје. Свирала сам клавијатуру, певала, компоновала и писала текстове. Вежбали смо у гаражи. Временом се мењао састав бенда, а поред тога, било је тешко ускладити музичке укусе, интересе и жеље чланова групе, због чега сам и одлучила да се даље сама бавим музиком. Није ништа могло да ме заустави на мом путу, јер је музика одувек била моја највећа љубав и једина ствар којом сам желела у будућности да се бавим.
Пишеш песме и на италијанском. Зашто баш тај језик?
Када сам напунила четрнаест година открила сам музику италијанске певачице Ђане Нанини и мој живот је лагано почео да се мења. Почела сам да учим италијански језик, како бих разумела текстове њених песама. Убрзо сам почела да пишем песме на италијанском и открила сам да могу много боље да изразим своје емоције на том језику.
О чему говоре песме које си снимила?
Инспирацију налазим у разним стварима, у свему што ме на неки начин дотакне и изазове емоцију у мени. У песми Come il Titanic певам о савременом друштву. А песма Crescerò је о љубави која представља покретач свега око нас. То су вечне и универзалне теме које у мени изазивају најинтензивније емоције.
Како је читав пут уз музику утицао на тебе као личност?
Музика је веома значајна за мене, јер представља смисао мог живота и разлог због ког сам ја на овом свету. Представља средство помоћу ког успевам најбоље да изразим своје емоције и ставове. Она ме је усмеравала увек и још као дете сам схватила да желим само музиком да се бавим читавог живота. И због тога сматрам да сви треба да следе своје срце и жеље, да верују у своје снове, као и да буду упорни и да не одустају никада. Уколико нешто заиста вреди, успех не може да изостане, само је питање времена.
Сања Пјевчевић
