Соња Калајић, виолинисткиња која свира и друге инструменте и која својом одлучношћу, ревношћу, ангажовањем и рушењем свих препрека испуњава своје снове дан за даном. Дипломирала је и магистрирала на Факултету музичких уметности у Београду. Прва је Српкиња која концертно свира на тестери и једина која у Србији свира кастањете по методи Еме Малерас. Утицала је на оснивање прве плесне школе правог танга у Србији, чланица је квартета „Сенсартика“, наступа и са пијанисткинњом Дашом Илић, сарађивала је и сарађује са многим успешним музичарима у Србији и иностранству, а бави се и педагошким и композиционим радом. Ово је само део њене несвакидашње свакодневнице, а са нама је поделила како то заправо изгледа и звучи и како јој све успева.
Како ти је студирање виолине утабало пут за касније успехе како са њом, тако и са осталим инструментима?
Тајна лакоће свирања инструмената лежи у превасходно добром владању техником свирања на виолини, у генетској предиспозицији за многострани ангажман и несвакидашњој страсти према новим изазовима. Виолинска школа професора Дејана Михаиловића је била од кључног значаја за мој даљи развој и као виолинискиње и као музичара уопште. Он ми је први указао на важност истраживачког процеса који може данас да буде једна од дефиниција свега што сам радила.
Како су изгледали почеци твог дружења са тестером?
Почеци су били авантура са елементима драме. Одлазак у Буенос Ајрес и сусрет за Родригом Гером, најбољим аргентинским тестерашем. Одлазак на часове у џунглу делте реке Тигре где Родриго живи у колиби одвојен од цивилизације, силне посекотине, жуљеви, крварења, упале мишића и сузе које проливах због неуспеха, трајали су скоро пола године. На послетку – happy end – Родриго ми је рекао да сам његова најуспешнија ученица и није било више потребе да долазим на часове. Повреде су настајале све ређе, а мој први наступ са тестером је био месец дана касније, уживо на радију „Континентал“ са квартетом Лукаса Коена.
По чему је препознатљива „Сенсартика“ и чиме привлачите пажњу многобројне публике?
„Сенсартика“ је, споља гледано, препознатљива по озбиљним аранжманима класичних мајстора, по многобројним инструментима који се употребљавају током концерата, по великом динамичком опсегу, а у последње време и по све већем броју виртуозних композиција на репертоару. Душанка Абрамовић, флаутискиња, Небојша Јанковић, виолончелиста, и Миодраг Јанковић, гитариста, моја су музичка породица.
Како су кастањете доспеле у твоје руке? Колико времена је било потребно да савладаш технику и почнеш са концертним извођењима?
Након концерта у априлу 2012. концертну сарадњу са Инмом Гонзалес у Барселони претворила сам у петодневни семинар индивидуалних часова. Реч је о специфичној, солистичкој техници свирања кастањета по методи Еме Малерас, која се битно разликује од фолклорне, по својој сложености. Концертно сам почела да их свирам четири месеца након часова, а свака нова композиција коју сам изводила била је захтевнија од претходне и тај тренд планирам да наставим.
Када и где можемо да откријемо чудесне светове слушајући несвакидашње звуке твоје музике?
У најскорије време наступам са квартетом „Сенсартика“ у Културном центру Новог Сада 11. фебруара у 19 часова. Потом следе концерти у Угљевику (Република Српска), Панчеву и на нашу велику радост у Бечу 23. фебруара у велелепној дворани „Muth halle“. У марту планирамо концерт у Београду поводом новог албума „Saw friendly“ у издању „Metropolis records“ који представља први албум са столарском тестером на Балкану.
Данијела Шиловановић
