„Постоје пречице до радости, плес је једна од њих”, гласи позната изрека, а у њену истинитост уверила нас је млада Ана Андрејић, балерина, кореографкиња и учитељица плеса у плесној школи Arte dance studio. Поред Основне школе Краљ Александар у Пожаревцу упоредо је завршила и Основну балетску школу Димитрије Парлић у Панчеву. Након тога, уписала је средњу балетску школу у Новом Саду, смер за савремену игру. Освојене награде довољно говоре у њено име. На Фестивалу игре у Белој Паланци освајала је прва, друга и трећа места. На Републичком такмичењу у Белој Паланци 2005. године у соло категорији је освојила Златну плакету фестивала. За ангажовање у раду добија повељу од Балетског студија Амадеус. Награђена је за најбоље кореографије Buterfly flight, Нема га више и Life 2011. године. Током школовања је похађала радионице и семинаре код Зорана Марковића, Милана Мађарева, Сташе Зуровца, Росане Дамиано, Динка Богданића. Све што је научила од њих свакодневно преноси на децу којима је ментор.
Да ли си строг педагог и какав је осећај радити са децом?
Тражим максималну пажњу, дисциплину и посвећеност на часу, па код деце важим за опасну наставницу. Тешко је радити са децом али ја се трудим да их научим да буду као породица, да међу њима нема љубоморе и да израсту у поштене и вредне људе.
Колико дуго се бавиш балетом и сећаш ли се свог првог наступа?
Своје прве балетске кораке направила сам у својој трећој години у Балетском студиjу Амадеус. На мамино питање да ли желим да се упишем код њене познанице на балет, без премишљања сам пристала. Сећам се да ми је мама за први наступ направила пунђу која је била већа од моје главе, а као костим сам имала пинк трико са сукњицом од тила.
Шта сматраш својим највећим успехом у каријери?
Највише сам поносна на децу, која захваљујући мом знању освајају награде на многим такмичењима, како у земљи тако и у иностранству. Поносна сам на награде које сам освајала као играч аматер, али и на награде током школовања у Новом Саду, јер су оне биле признање да је то што радим вредно одвојености од породице.
Како се осећаш након одигране представе?
Феноменално! Тај осећај слободе који се добије изласком на сцену је незаменљив. Изађем и време стане, као да сам сама. На сцени нисам ја као индивидуа, већ сам игра, заправо покрет, јер је он сваки за себе посебан.
Којој балерини се највише дивиш и са ким би најрадије плесала?
Маја Плисецка. Дивим се њеној посвећености балету, јер је она након завршене играчке каријере наставила да вежба чак и после 80. године. Спремајући Лабудово језеро око 12 сати је посматрала лабуда и његово кретање како би што уверљивије одиграла лабуда у представи
Коју плесну представу би препоручила младима?
Препоручила бих представу Форума за нови плес Балерине, која се изводи на камерној сцени СНП-а, јер она није уобичајна представа.
Јелена Драпић
