У Суботици већ три године постоји Женски тамбурашки оркестар Ђурђинске цуре чији се тамбурашки састав састоји од шест девојака – Невена Орчић, Ивана Милодановић, Мирела Грубешић, Ана Дулић, Дијана и Јелена Видаковић. Суботичани су одушевљени њиховим наступима на разним манифестацијама и свечаним догађајима. За њихов успех заслужан је, како и саме кажу, професор Војислав Темуновић. О значају тамбуре у њеном животу и јединственошћу женског тамбурашког оркестра причала нам је Јелена Видаковић, студенткиња Природно- -математичког факултета у Новом Саду.
Како памтите свој почетак?
Прво смо две године училе да свирамо код професора Војислава Темуновића. Затим смо 2012. године одлучиле да ћемо основати наш тамбурашки састав и поделиле улоге – ко ће шта да свира. Када смо почеле да правимо самостално пробе, постало нам је веома интересантно јер смо уз вежбу свирања направиле забаву веселећи се и смејући разним догодовштинама. Први јавни наступ нам је био почетком 2012. године. Свирале смо у Суботици на тргу за Тамбурашко вече. Било је још доста наступа и полако смо почеле да будемо опуштеније и тако нам је свирка кренула набоље. Професор Војо нас је научио не само свирању него и како разбити трему на јавном наступу. Увек је ту да нам да подршку и помогне нам.
Откуд љубав према тамбури?
Љубав према тамбури смо стекле када смо почеле да свирамо. Указала нам се прилика да научимо свирати и уз вежбу смо заволеле музику и тамбурашке инструменте.
Које су карактеристике које красе једног музичара, а које су то које ваш састав издвајају и чине јединственим?
За музичара је карактеристично да има добар глас и мало слуха замузику, али инструмент могусвирати и они који немају дара за лепо певање. На тамбурашкој сцени се ређе виђа женски тамбурашки оркестар. Постоји више мушких састава, а самим тим смо веома јединствене. Поносне смо што смо основале један мали женски тамбурашки оркестар.
Колико је публика заинтересована за овакву врсту музике на нашем подручју?
Изненадила сам се када сам приметила да је велики број људи заинтересован за тамбурашку музику. На пример, када смо свирале у Основној школи у Ђурђину и у Хемијско- технолошкој средњој школи у Суботици већина је знала песме које смо свирале и одушевила се нашим излагањем. Тамбура је карактеристична баш за Војводину и зато је велики број људи слуша.
Шта би поручила младима који желе да започну своју музичку каријеру или просто се одлуче за учење неког музичког инструмента?
Поручила бих им да почну са радом јер је музика део живота. Она нас покреће. Треба пробати свашта, па ако вам се то свиди, само наставите.
Кристина Ивковић Ивандекић