Када је био мали отац му је сваке вечери пред спавање пуштао касете на старом касетофону. Од тада се рађа његова велика љубав према музици, да би се крајем основне школе, када је слушао хаус музику, заљубио у електронски звук. Данас је Владимир Дрндаревић (22) из Ниша, у свету музике познатији као D.R.N.D.Y, успешан ди-џеј и продуцент. Своје траке је потписао за највеће издавачке куће као што су Phobiq, Renesanz, Evolution и многе друге.
Трака „Regal (Original Mix)“, коју је крајем октобра издала кућа WАМ доживела је одличан пријем код публике и критике. У чему је тајна?
Да, тај еп је доживео много позитивних критика, искрено више него што сам очекивао. Мислим да ту нема тајне. То је једнставно спој инспирације и мелодија у глави који заједно дају финални продукт, који ће се неком допасти, а некоме не.
Када и како си одлучио да кренеш да се бавиш продуцирањем?
Први пут сам инсталирао програм за продукцију у 6. разреду основне школе. Хтео сам за један дан да направим траку, што наравно нисам успео. То ме је изнервирало, обрисао сам програм и све до своје 19. године нисам му се враћао. Тада сам се приликом преслушавања трака за следећи микс сетио да сам једном давно инсталирао програм за продукцију, „FL Studio“, и помислио сам да кад могу толики људи да праве музику, могу и ја. Скинуо сам програм, инсталирао га поново и овога пута стрпљивије кренуо са учењем.
Где проналазиш инспирацију?
Инспирација може да ми буде све на овом свету, од филмова, друге музике, обичног сунчаног или тмурног дана, градова па све до неких особа.
Колико времена је потребно за настајање једне траке?
То не може да се одреди баш прецизно. Некада ми је потребно 5 до 7 дана, а некад и више од месец. Никада не крећем са радом на некој траци на силу. Углавном је то када осетим јак набој инспирације и жеље за радом. Једном када се дође до главне идеје у песми, све остало је лако.
Добио си подршку од водећих имена у техно музици. О којим ди-џејевима је реч и има ли међу њима твојих узора?
Ту су највећа светска имена: Sven Väth, Alan Fitzpatrick, Joseph Capriati, Adam Beyer, Maceo Plex, Sam Paganini, Richie Hawtin, Marco Carola, Adrian Hour, Marco Bailey, Cristian Varela, Марко Настић, Loco & Jam и многи други. Могу рећи да су сви они моји узори, неки за ди-џејинг, а неки за продукцију. Највише ми значи што се моја трака „Future GHH (Acki Remix)“ нашла неколико пута у сетовима великана Richia Hawtina, који је премијерно вртео на светски познатом фестивалу Tomorrowland.
Да ли се нешто ново кува у твом студију и где те људи могу слушати?
Ових дана радим на издању са Hristianom Stojanowskim. Надам се да ће до краја године ово издање бити готово. Радим још и на пар соло трака и на једном ремиксу који ће изаћи следеће године. Ових дана сам прилично заузет и букиран, углавном је то Београд, имао сам свој први наступ у Минхену, али повремено имам наступе и у Нишу. Све оне које занима време и место мојих наступа позивам да прате информације на мојој страници на Фејсбуку.
Никола Благојевић
