Децембар је месец који већ традиционално посвећујемо сумирању утисака и у којем почињемо да се радујемо прослави новогодишње ноћи. Дочек Нове године је прастари религијски, друштвени и културни догађај. Многи данашњи обичаји само су осавремењени стари и пагански, које су Стари Словени донели из своје постојбине, а касније обогатили обичајима староседелаца.
Дочек Нове године је једна од најстаријих прослава на свету, а такође и једна од најзанимљивих, јер постоје разне форме, од традиционалних до помало чуднијих, али свима је заједничко то што људима омогућава да се мало опусте и забаве. У нашим крајевима нова година почиње да се слави највероватније тек од деветог века кад је већина Јужних Словена примила хришћанство. Етнолози кажу да су српски стари обичаји спој старословенске и старобалканске традиције. Каже се да је прослављање нове године настало од светковине рађања сунца и да су сви обичаји имали један циљ, а то је помоћ сунцу да надвлада мрак и хладноћу, као и да се природа поново пробуди. Са тиме имају везе и прскалице које палимо уместо новогодишње ватре, која је некад такође помагала сунцу да савлада мрак.
Током историје су се мењали календари, па и дан када се дочекује Нова година. У Србији су нове године стизале на Божић, и ређе на Српску нову годину. На селу се до Другог светског рата прослављао Бадњи дан и Божић, потом Мали Божић или Свети Василије, празник познат данас и као српска Нова година.
Нешто што се скоро није мењало је обичај даривања који је постојао и постоји у готово свим нашим крајевима. Дарови су најчешће били намењивани деци јер се у неким срединама веровало да их доноси Свети Никола. Тако се даривало слаткишима, орасима, јабукама, играчкама које остављамо испод јелке, или ономе ко први наиђе у кућу да честита Нову годину. Обичај је да се током новогодишњих празника зимзеленим гранчицама, ловором или имелом посебно украшавају врата, прозори, трпеза и намештај у дому који служе да наговесте да ће ускоро опет све озеленети. Тиме се у ово доба године јавља радост и нова позитивна енергија. Увођењем у службену употребу грегоријанског календара 1919. године, прва Југославија је установила и за Србе 1. јануар као први дан нове године, откад се он код нас празнује као државни празник.
Kристина Ивковић Ивандекић
