Јана Радосављевић је деветнаестогодишња фудбалерка која већ годинама успева да сузбије предрасуде о томе да је фудбал мушки спорт. Прве кораке на терену прави са шест година и то на Новом Зеланду где је један период живота провела са својом породицом. Особа која је „крива“ за то што је Јани данас фудбал постао начин живота је њена тетка која jу је кришом, без знања њених родитеља, уписала у фудбалски клуб. Први гол у каријери постигла је на првој утакмици, и тиме ушла у свет фудбала. Прву сезону провела је у клубу Petone pioneers и постигла 27 погодака. Две године касније, у сезони 2004/05, постала је MVP у женској и мушкој конкуренцији. Након више него успешног почетка фудбалске каријере на Новом Зеланду долази у Ниш и наставља своју борбу на терену. Актуелни првак Србије, женски фудбалски клуб Машинац, постаје њен нови клуб и одскочна даска за даље успехе. Са непуних шеснаест година добија понуду да свој таленат покаже и београдској Црвеној звезди и заигра за А тим. Без обзира на јаку конкуренцију успела је да се избори у стартних 11 и две сезоне провела је у овом клубу. Пут је даље води у Шведску и клуб Tocksfors. Тренутно са својим тимом прави планове о наредним активностима и свакодневно тренира.
- Који тренутак је био пресудан у томе да схватиш да је фудбал за тебе најважнија споредна ствар на свету?
С обзиром на то да сам већину свог живота провела на фубалском терену не могу тачно да одредим који тренутак је пресудио. Прву утакмицу сам одиграла са 6 година и одмах постигла гол тако да је можда то био један од тренутака који је на неки начин био одлучујући. Сада живот не могу да замислим без фудбала.
- Да ли је у овом спорту важан таленат или је свакодневни тренинг кључ успеха?
Таленат је наравно јако важан и он увек преставља предуслов. Међутим, поред тога увек је потребно и мало среће, а много рада и упорности да би се афирмисао играч. То би по мом мишљењу било овако: 5 % представља таленат, а 95 % рад, упорност и одрицање.
- Шта је то чему највише тежиш када је у питању твоја фудбалска каријера?
Људи око мене, који ме добро познају, знају да нисам скромна па су тако и циљеви којима тежим прилично високи. Себи сам зацртала да у наредне три године, а можда и раније уколико ме срећа послужи, заиграм у једном од пет најбољих тимова у Европи. Са својим тимом свакодневно радим на томе. Тренирам пет пута недељно и то два пута дневно. Свакодневно дајем све од себе да остварим своје снове и никада не одустајем.
- Фудбал се одувек сматрао мушким спортом, шта би поручила младим девојкама које би волеле да се опробају у њему?
Мислим да се фудбал раније сматрао мушким спортом али је данас ситуација другачија. Женски фудбал је у успону и из године у годину је све популарнији. Данас се девојке у њему веома добро сналазе и прилично сигурно могу да парирају мушким фудбалерима. Због тога бих свим девојкама поручила да уколико воле овај спорт никако не одустају од идеје да пробају, да се труде и покушају да оживе своје снове.
Јована Адамовић
