Млада и талентованa Невена Манчић има 23 године, од детињства се бави сликањем и сваки слободан тренутак користи да створи нешто ново. У трећем разреду основне школе је наставник ликовне културе препознао њен таленат и обратио пажњу на њене радове који су још тада имали потенцијал. У средњој школи је почела да слика озбиљније, да се информише о бојама, техникама, радовимa познатих сликара и сама почела да ствара. Одувек је имала другачији хоби од својих вршњака. Своје слободно време би увек користила да нешто нацрта, а инспирацију је проналазила у свему што види или прочита. То је био њен креативни начин да изрази оно што јој је на уму. Њени радови су временом постали бољи и квалитетнији, што је постигла свакодневним радом и вежбом. Данас се поред Мастер студија мира, које похађа у Београду, свакодневно бави сликањем које јој је постало део свакодневног живота.
- Твоју прву изложбу могли смо да видимо у једном кафићу у Београду за време трајања Ноћи музеја. Колико је то за тебе као младу и неафирмисану уметницу било важно?
С обзиром на то да се сасвим случајно десило да се моји радови нађу у кафићу и да смо све организовали за пар дана, било ми је веома важно јер је то био први пут да се моји радови виде уживо, а не само путем Фејсбука. Друштвене мреже су биле једино место где су људи до тад могли да виде моје радове. За некога ко студира нешто сасвим супротно и нешто што нема везе са уметношћу, било је право освежење да нешто што је сасвим моје лично, као што је сликање, буде предмет нечијег интересовања. Много ми је значило јер ми је дало „ветар у леђа“ да наставим да радим то још боље. Свакако је био одличан осећај када се неколико слика и продало.
- Да ли ће бити ускоро неких сличних излагања?
За сада немам ништа у плану, али бих наравно волела да ускоро организујем нешто слично.
- Чини се да у твојим радовима свако може пронаћи себе и тумачити слику на неки свој специфичан начин. Колико времена и труда ти је потребно да таква слика настане?
Зависи од тренутне инспирације и од тога колико је компликовано оно што сам замислила. Понекад су ми потребни дани да нешто насликам, некад успем да завршим слику за пар сати, а дешава се и да само „нажврљам“ нешто за двадесетак минута и да то испадне одлично. Наравно зависи и од тога за коју се технику одлучим јер је за неке радове потребно више времена уколико желим да достигнем жељени ефекат.
- Планираш ли да се у будућности озбиљније бавиш сликањем и да ту врсту уметности претвориш у посао?
Када је уметност, нарочито сликарство, у питању тешко је правити неке озбиљне планове. За сада само уживам у свом хобију и настојим да се усавршавам све више. Када сликаш једноставно никад не можеш достићи перфекцију већ у свакој слици видиш места за побољшање и напредак. Волела бих наравно да једног дана могу да кажем да је мој хоби постао мој посао, али не желим да стварам себи никакве илузије и притисак. У међувремену користим сваки слободан тренутак да цртам, док завршавам мастер студије. Могу рећи да се те две ствари добро употпуњују.
Јована Адамовић