Викенд је, прошла је радна недеља и све обавезе су готове, коначно можемо да одахнемо и опустимо се. Седамо у ауто и крећемо у град. Мрзи нас да се везујемо, вожња не траје дуго, а и „ко се још везује?“. Стижемо, остављамо ауто. Пијемо, забављамо се, а када дође време за повратак кући, седамо у ауто, пуштамо музику и поново исте мисли – нема потребе да се везујемо, журка још увек траје. И то је последње чега се сећамо.
