Магазин

Arhiv Vojvodine

Зашто млади треба да посете Архив Војводине?

Архив Војводине није само установа културе која обавља важну улогу прикупљања, сређивања и заштите архивске грађе већ је и својеврстан културни центар који готово свакодневно нуди Новосађанима мноштво садржаја. Од промоција књига преко дигитализованих издања, Архив Војводине поседује широку лепезу културног програма.

Медицина знакова

Слично се сличним лечи.

 

Chelidonium majus

Још је Парацелзус (1493-1541) закључио везу специфичних карактеристика биљака са њиховим лековитим својствима. Његово запажање се може применити на неколицину биљака и негде да нам олакша да запамтимо њихову употребу за третман одређених стања. Занимљиво је да захваљујући овом, за то време помало необичном лекару, нама је данас познат назив за минерал цинк (Zn).

Сок од росопаса

Росопас – Chleidonium majus

Ова биљка је карактеристичних жутих цветова и жуто, жутонараџастог сока којег има у сваком делу биљке где год да се преломи. Парацелзус је приметио да ластавице покупе својим кљуном овај сок и укапавају у очи својим слепим младунцима или онима који су тек прогледали. Из овога се данас зна да употребом чаја или сока од росопаса можемо да поправимо стања очних инфекција као што су коњуктивитиси, иридитиси.

Поред тога, због жуте боје сока сматрао је да има лековито дејство на жуч, што је касније и потврђено – има холагогно дејство (стимулише повећано излучивање жучи). Као свака течност, из оштећених делова када је случајно заломимо у неком делу сок капље на површину земље и Парацелзуса је то асоцирало да би требало да има ефекта на циркулацију. Такође је користимо за циркулационе поремећаје на нивоу мождане циркулације, за главобоље.

Само име ове биљке: мајска ластавица (превод са латинског) даје нам објашњење да цвета у мају. Можемо је наћи на влажном тлу поред река и битна карактеристика јој је да сок биљке директно апликован  на брадавице показује позитиван ефекат у њиховом елиминисању.

Друга имена за ову биљку код нас позната су росопад, руса трава, змијско млеко, ластавичија трава, трава од жутице.

Тамара Бојовић

Извор фотографија: unsplash.com

Блед и Бохињ – два словенска бисера

Ако говоримо о бисерима туризма, нетакнутој природи и комшијама Словенцима – прва асоцијација су Блед и Бохиљ. Оба језера прелепа и у близини, а опет различита и вредна обиласка. Блед можемо упоредити са отменим бисером, обзиром да је уређен, док Бохињ можемо упоредити са небрушеним дијамантом обзиром да је природа нетакнута.

Олимље – најлепше село у Европи

У срцу Словеније, мало село добило је међународно признање да је најлепше село у Европи 2009. године где је фокус избора  био на уређењу животне средине, туризму и вртларству. Веровали или не, ради се о малом и скромном сеоцету, које је прелепо уређено, са домаћинском атмосфером, смештено на почетку узбрице, са прелепом густом зеленом крошњом која се подиже високо у небо путем брда и изгледа нестварно као један пространи величанствени врт на врху планине.