Млади обарају Гинисов рекорд: 23 особе и један клавир

У петак, 20. септембра, ученици и професори Музичке школе ,,Исидор Бајић“ покушаће да оборе Гинисов рекорд у истовременом свирању на једном клавиру.

Ученици и професори вредно вежбају на клавиру, свакога дана.

Током свирања се заиста може доживети то буђење које се поистовећује и  са насловом саме композиције. У зору се наш младалачки дух, жеља за свирањем, оркестрирањем и дружењем буди. Свакако да је композитор знао шта је хтео да постигне када је дао наслов „ЗОРА“ нашој композицији, каже један од учесника, Лука Петровић.

Вишечасовно вежбање…

Након буђења следи реалност. Вишечасовно вежбање, понављање, испробавање и све што прати сам процес увежбавања за обарање Гинисовог рекорда у истовременом свирању на једном клавиру који ће покушати да оборе двадесет три ученика и професора Музичке школе „Исидор Бајић“ из Новог Сада.

Почетак саме композиције је представљен у виду мирне мелодије кроз коју стварно може да се намирише зора. Врло је хармонично написано, тако да сви можемо да осетимо заједнички пулс и да музицирамо заједно, додаје учесник Игор Далагија.

Композицију је написао Иван Марковић, а она у себи обједињује елементе савремене композиције, помало атрактивних ритмова популарне музике, као и неколико реминесценција на златно доба барокне музике.

Драго ми је што ћемо показати људима да ми, из Музичке школе, не свирамо само Моцарта, Бетовена и Баха него да идемо у току са временом и приближавамо се модерној музици. Показаћемо им да нисмо само класичари. Музиком желимо да испричамо људима у публици да можемо да им се приближимо квалитетном модерном музиком и да разбијемо предрасуде, објашњава Милица Вујановић.

Хијерархија, у овом случају, не постоји. Сви су једнаки.

Када засвирају, сви постају једнаки…

У петоминутној композицији има места за пијанисте од 9 до 18 година који уз помоћ професора уче једни од других. Хијерарија се зна само кад је у питању преношење знања, али када засвирају, сви постају једнаки.

Учимо да слушамо једни друге док свирамо. Нисмо на то навикли јер никад нисмо имали прилику да свирамо са оволико много људи истовремено, јер је клавир солистички инструмент. У процесу рада примећује се то да постајемо једно и осећамо ту музику на исти начин, а опет индивидуално и другачије, каже ученица Дуња Врањеш.

Ученици свакодневно вежбају на клавиру, поред, испод њега и за њим. Из публике скоро да се инструмент ни не види, само се по звуку се може открити да је реч о клавиру.

Утисци са прве пробе? Мноооого гурања, много прстију, густа партитура али ту је прелепа мелодија која све то прати, па сваки незгодан положај у једном тренутку постане занемарљив. На почетку је било јако чудно, али сад смо се већ навикли па нам је комотно и јако је добар осећај кад схватиш да твоја деоница чини један део те огромне целине, каже Бошко Стојадиновић.

Ученици су „Зору“ дочарали као победу младости и доказ да заједничким снагама Нови Сад и млади у њему могу да буду део нечег светског и да доведу цео свет у Нови Сад.

Доста људи мисли да се у данашње време ништа ново не ствара, а то је нека теорија која ће сада бити оповргнута, јер ће на делу људи видети да се композитори и дан данас труде да стварају нешто ново и да музика напредује у сваком погледу. Ово ће, такође, бити и доказ да музика јесте жива, додаје Бошко.

Да је на 88 дирки било довољно места за 230 прстију, Новосађани ће моћи да се увере у петак, 20. септембра, у 21 час, на Тргу слободе. До тада је потребно да верујемо у то да ће се Нови Сад већ у суботу пробудити са обореним Гинисовим рекордом.

 

Матеја Нинковић

Фотографије: Опенс

Коментари